„Islamska filozofija i Vitgenštajnove jezičke igre“ u DOB

Tribina: Islamska filozofija i Vitgenštajnove jezičke igre – kritika odnosa kulture i nauke biće održana u utorak, 11. juna u 19 časova u Tribinskoj sali Doma omladine Beograda

• Ciklus tribina: „Islam i Zapad – filozofija i sociologija“
• Organizacija: Dom omladine Beograda i Centar za religijske nauke „Kom”
• Predavač: dr Seid Halilović, član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom”

Ciklus tribina „Islam i Zapad – filozofija i sociologija” koncipiran je s ciljem da se odrede ključna teorijska pitanja u kontekstu filozofskih i naučnih odnosa muslimanskih društava i savremenog Zapada i da se, u skladu s tim, prati tok budućih saznajnih izazova i kriza. Intelektualna baština muslimana vekovima se razvijala u briljantnim formama svog istorijskog i civilizacijskog horizonta, ali njen kognitivni autoritet zanemaren je i diskreditovan nakon što je moderna nauka predstavljena kao dominantno i ekskluzivno saznanje u svim zvaničnim centrima učenosti i obrazovanja u svetu i u muslimanskim društvima.

Na petoj tribini u okviru spomenutog ciklusa, s nazivom „Islamska filozofija i Vitgenštajnove jezičke igre – kritika odnosa kulture i nauke”, predmet kritičke analize biće Vitgenštajnov izvanredan filozofski doprinos jezičkom obrtu u savremenoj filozofiji.

Ideje koje je Vitgenštajn najpre izložio u svom delu Logičko-filozofski traktat, objavljenom 1921. godine, odredile su osnovni stav logičkih pozitivista o tome da samo nauka može da pruži pouzdano saznanje i da je potrebno da iz nauke i običnog jezika eliminišemo sve besmislice, to jest metafizičke iskaze. Prema njihovom mišljenju, nužno je da imamo jedan jezik koji će biti očišćen od metafizičkih i ostalih nenaučnih pseudoiskaza.

Francusko-srpski razgovori o novinarstvu i novim tehnologijama

Za razliku od Traktata, Vitgenštajn u svom kasnijem delu “Filozofska istraživanja”, koje je posthumno objavljeno 1953. godine, prihvata mnoštvo jezičkih igara i, odustajući od ideje da logiku našeg jezika učini preciznijom, ističe da valjane i smislene iskaze sadrže različite forme života i igre, uključujući i nenaučne stadijume kao što su mit, poezija, metafizika i religija. Vitgenštajn je očigledno uvideo fundamentalne slabosti i nedostatke pozitivističkog pristupa nauci, u uslovima kada su racionalni i religijski pogledi još ranije izgubili na Zapadu sav saznajni kredibilitet.

U skladu s njegovim jezičkim obrtom, u novijim krugovima analitičke filozofije i filozofije nauke mnogo ozbiljnije se pristupilo analizi ukupnog sistema saznanja koja se nalaze bi zvan granica pozitivističke nauke i postepeno je postalo očigledno da ta saznanja zaista utiču na unutrašnju strukturu naših naučnih sudova. Sve se jasnije insistiralo na zaključku da se nauka, u svojoj unutrašnjoj strukturi, oslanja na čitav niz saznanja koja smo smatrali nenaučnima prema pozitivističkoj definiciji nauke.

- Advertisement -