Grčka poziva svoje ljude nazad: Poreske olakšice i nova radna mesta u borbi protiv odliva mozgova

Više od decenije nakon velike dužničke krize, Grčka pokušava da preokrene jedan od svojih najvećih izazova – odliv mozgova. Više od 600.000 visokoobrazovanih i mladih ljudi napustilo je zemlju u periodu od 2010. do 2021. godine, tražeći bolje prilike širom sveta. Danas, grčka vlada i vodeće kompanije pokreću zajedničku kampanju kako bi ih privukli nazad.

Ministarka rada Niki Kerameus vodi ovu inicijativu kroz turneje širom Evrope, razgovarajući direktno sa iseljenicima. Poruka koju prenosi glasi: „Grčka više nije ona zemlja iz koje ste otišli“.

Zašto su ljudi otišli?

Tokom krize, Grčka je bila zemlja ograničenih mogućnosti. Niske plate, slaba mobilnost, birokratija i manjak meritokratije – sve su to razlozi zbog kojih su mladi masovno odlazili. Iako su se mnogi snašli u inostranstvu, značajan broj i dalje gaji emotivnu vezu sa domovinom.

Promene koje Grčka nudi

Jedan od najzapaženijih podsticaja jeste umanjenje poreza na dohodak za 50% tokom sedam godina za povratnike koji su najmanje pet godina proveli van zemlje. Od 2020. ovu meru je iskoristilo oko 6.000 ljudi.

Zajedno sa kompanijama poput Aegean Airlinesa, Deloitte-a, Lidl-a i lukom Pirej, država aktivno organizuje događaje za regrutaciju, gde se povratnicima nude konkretne poslovne prilike – ponekad čak i zapošljavanje na licu mesta.

Povratak sa oprezom

Ipak, izazova ima mnogo. Plate i dalje zaostaju za standardima Zapadne Evrope. Stručnjaci sa zaradama većim od 1.600 evra mesečno jedva drže korak sa inflacijom. Ekonomski savetnik Narodne banke Grčke Dimitris Maliaropulos upozorava:

„Ne možete graditi održiv oporavak ako ne plaćate profesionalce konkurentno.“

Takođe, ulaganje u celoživotno obrazovanje ostaje ispod proseka EU, što dodatno usporava razvoj ljudskog kapitala.

Prvi znaci preokreta?

Godina 2023. donela je prekretnicu – više ljudi se vratilo nego što je otišlo. Posebno ohrabruje podatak da su 60% povratnika osobe između 20 i 44 godine – najproduktivnije starosne grupe.

Grčka ne pokušava samo da sanira štetu iz prošlosti, već i da se pozicionira kao atraktivna zemlja za rad, život i inovacije u narednim decenijama.

Može li Grčka uspeti?

Ukoliko nastavi sa podsticajima i reformama koje su orijentisane na kvalitet života, radna prava i profesionalni razvoj, Grčka bi mogla postati pozitivan primer zemlje koja uspešno vraća svoj ljudski kapital. Ipak, ključ će biti u delima, a ne samo u porukama – povratak poverenja je najteži korak.

- Advertisement -