Investiranje

Gde u Evropi možete kupiti najjeftiniji stan

Pixabay

Ukoliko planirate da kupite nekretninu u nekom od evropskih gradova, koristiće vam podaci o njihovim prosečnim cenama. Evo u kojim gradovima Evrope treba izdvojiti najviše novca za stan, za neke stanove cena ide i do 13.000 EUR po kvadratu:

U Minhenu, jednom od najpopularnijih gradova u Nemačkoj, kupci su za stan u novogradnji prošle godine morali da plate u proseku 10.500 EUR po kvadratu, dok je u francuskoj prestonici Parizu, jednom od najromantičnijih gradova, sa 13.000 EUR bio skuplji.

Nešto jeftiniji su London, Oslo i Frankfurt, gde prosečna cena kvadrata iznosi 8.400 EUR. U Amsterdamu, gradu koji je sve popularnija destinacija za život, kvadratni metar bio je 7.600 EUR, a u Kopenhagenu 7.300 EUR.

U Hamburgu, gradu koji je šesti po veličini u Evropskoj uniji, kupci su plaćali 6.900 EUR, a u Berlinu za 400 EUR manje, odnosno 6.500 EUR za kvadrat stambenog prostora.

Sa druge strane, Bugarska je zemlja koja privlači sve veći broj stranih investitora i kupaca nekretnina zbog svoje pristupačnosti, lepote prirode i raznovrsnih mogućnosti. Zato su u bugarskim gradovima Varna i Burgas najpovoljnije nekretnine, gde je novi stan u proseku mogao da se kupi za 900 EUR po kvadratu, preneo je Kurir.

Investiranje

Novi gasni interkonektor između Srbije i Bugarske zavšen je ovih dana – uloženo oko 9 miliona evra

Photo: Unsplash

Ovih dana otvoren je gasni interkonektor koji povezuje Srbiju i Bugarsku, ali mnoge stvari oko ovog projekta još uvek su nepoznanica.

Iz EU u Srbiji, naveli su početkom prošle godine da su građevinski radovi na izgradnji gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske počeli u januaru 2022. i da je planirano da budu završeni u poslednjem kvartalu ove godine.

Ipak, početak radova, zvanično je počeo 1. februara na delu gasovoda od Niša do granice sa Bugarskom kod Dimitrovgrada.

Tom otvaranju su tada prisustvovali premijerka Srbije Ana Brnabić, tadašnja potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, tadašnja ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, ministar energetike Bugarske Aleksandar Nikolov, direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović, kao i predstavnici „Jugorosgasa“ i „Bulgartransgasa“ i Evropske investicione banke.

Kao rok za završetak radova, kako je tada saopšteno iz Vlade Srbije, naznačen je oktobar 2023. godine.

Takođe, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je 1. februara ove godine ceremoniji obeležavanja početka radova na izgradnji gasnog interkonektora Bugarska-Srbija u Kostinbrodu.

Gasovod je nedavno zavšen, a to je objavila i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović 3. decembra.

„Gasovod Srbija-Bugarska je prvi veliki projekat u energetici koji je završen na vreme, za 12 meseci i izgrađeno je 109 kilometara novog gasovoda“, rekla je Đedović Handanović i dodala da očekuje puštanje gasovoda u probni rad do kraja naredne nedelje.

Tu se otvorilo pitanje kako je projekat završen za 12 meseci ukoliko je počeo 1. februara prošle godine.

Međutim iz Ministarstva rudarstva i energetike objašnjavaju da se to odnosi na fizičke radove na izgradnji gasovoda.

„Kada je aktuelno Ministarstvo rudarstva i energetike preuzelo mandat, nula kilometara gasovoda je bilo izgrađeno, odnosno fizički radovi nisu bili ni započeti“, kažu oni za Danas.

To je bliže pokušao da pojasni generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić.

„Kada se kaže da počinju radovi, to ne znači da su počeli da kopaju i postavljaju cevi, već počinju da se uređuju određeni pravni odnosi, kako da se nadoknadi šteta domaćinstvima preko čije imovine će preći gasovod. To su poslovi koji traju dugo. Dakle, 12 meseci može da traje čista gradnja, kada je započeto kopanje i postavljanje cevi, a da bi se to sve pravno i na druge načine uredilo, treba više vremena“, pojašnjava Vuletić.

Šta Srbiji donosi novi gasni interkonektor?

Kako je predviđeno projektom, novi gasovod Niš-Sofija će potencijalno obezbediti do dodatnih 80 odsto povećanja kapaciteta u odnosu na trenutne godišnje potrebe Srbije, koje iznose 2,4 milijarde kubnih metara gasa godišnje, navedeno je ranije iz Vlade Srbije.

Prema navodima sa portala EU u Srbiji, gas čini 13 odsto potrošnje primarne energije u Srbiji.

Pre izgradnje ovog interkonektora, Srbija je gas mogla da dobije samo sa dve strane – preko gasovoda Balkanski tok i iz Mađarske.

Gasni interkonektor, koji povezuje gasne mreže Srbije i Bugarske, povećaće diversifikaciju izvora energije u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana, omogućavajući Srbiji sigurnije i stabilnije snabdevanje iz različitih sistema gasne mreže, posebno iz Azerbejdžana.

Ono što ovaj interkonektor dodatno Srbiji donosi jeste sigurnije i stabilnije snabdevanje iz LNG terminala u Aleksandropolisu u Grčkoj, koji može da prima gas iz celog sveta.

I. S.