Gašenje TV Klan Kosova zbog pominjanja Srbije u dokumentima

Ne prestaju da se nižu reakcije u odbranu prava medija nakon, kako se opisuje – šokantne i skandalozne odluke kosovskog ministarstva industrije, preduzetništva i trgovine, koje je u petak odbilo žalbu televizije Klan Kosova, na pređašnju odluku o suspenziji sertifikata o poslovanju tog medija.

Ovo kosovsko ministarstvo je 14. juna podnelo krivičnu prijavu protiv Trgovinskog preduzeća Klan Kosova, inače najveće kosovske televizije, uz tvrdnju da se u poslovnom listu, pri promeni vlasnika, pojavljuju „Peć – Srbija i Đakovica – Srbija“.

Iako su međunarodne diplomate i medijska udruženja očekivali nakon početne namere da se Kljanu Kosova oduzme licenca, da će Komisija za razmatranje žalbi za registraciju preduzeća doneti drugačiju odluku, u petak je odluka glasila: Agencija za registraciju preduzeća Kosova (ARBK) postupila je u skladu sa zakonom kada je suspendovala poslovni sertifikat Klana Kosova.

Sada Kljanu Kosova preostaje da pravdu potraži na sudu, što će i učiniti, kako su već najavili.

„Ni pod kojim uslovima nećemo prihvatiti takav autoritaran pristup državnih institucija“, naveli su nakon obelodanjivanja ove odluke juče.

Atak na slobodu medija, šta kaže Kurti?

To što su se podigli i mediji na Kosovu, udruženja, pojedinci, intelektualci, stručne medijske organizacije takođe i u regionu, te ambasadori i to u više navrata sa jedinstvenom porukom da je nedopustiv atak na slobodu medija, i da je ovo do sada neviđeno na Kosovu, nije pomoglo – bar ne za sada.

Kosovski premijer Aljbin Kurti 29. jula je odgovorio na prozivke ostavši pri stavu da podržava odluku o suspenziji licence za Kljan Kosova.

On se slaže da napad na medije „jeste napad na demokratiju“, ali odmah i dodaje da je „demokratija napadnuta i kada moćni poslovni ljudi krše zakon radi finansijske dobiti“.

Preko svojih naloga na društvenim mrežama izneo je podatak da na Kosovu postoji 468 registrovanih preduzeća čija su primarna delatnost – mediji i 114 licenciranih audio ili audiovizuelnih kompanija, a da je praćenje pravila registracije pravna, a ne tehnička obaveza. Stoga, kako iznosi svoj nepokolebljiv stav, „primena pravila protiv pojedinačnog prekršioca ne ugrožava medijski pluralizam“.

„U demokratiji, organi nadležni za rešavanje takvih slučajeva nisu u kabinetu premijera. Međutim, ova tela imaju punu podršku kabineta dok obavljaju svoje dužnosti, suočeni sa moćnim interesima bogatih biznismena svrstanim protiv njih“, istakao je Kurti.

Zemlje Kvinte duboko zabrinute

Kvinta je još 28. jula reagovala uz EU, izrazivši duboku zabrinutost.

„Posebno smo zabrinuti što je oduzimanje poslovne dozvole Klanu Kosova nesrazmerna odluka koja će imati reperkusije na medijski pluralitet na Kosovu. Oduzimanje dozvole bilo kojoj medijskoj kući je značajan korak koji zahteva rigorozno razmatranje. Sloboda izražavanja i informisanja su suštinske karakteristike demokratskih društava. Očekujemo pravičan i transparentan pravni proces za rešavanje situacije“, navela je Kvinta.

„Odluka da se potvrdi suspenzija poslovne dozvole za ‘Kljan Kosova’ produbljuje našu zabrinutost. Verujem da će Nezavisna komisija za medije u svojim razmatranjima poštovati svoju odgovornost da zaštiti slobodu i pluralizam medija na Kosovu“, poručio je i šef OEBS-a na Kosovu, Majkl Devenport.

A nakon sinoćne oštre reakcije Udruženja novinara Kosova, koje je izrazilo šok ovom odlukom kosovskih vlasti, reagovala je i regionalna medijska platforma udruženih medija „Safe Journalists“, čiji je i član AGK.

I oni naglasak stavljaju na to da ovakva odluka kosovske vlade ugrožava pluralizam i slobodu medija.

Novinari su uznemireni

„Mreža Sigurni novinari i Udruženje novinara Kosova (AGK) uznemireni su ovom odlukom. AGK smatra da je ova odluka od početka politički motivisana od strane vladajuće stranke i vlade premijera Kurtija u njihovim nastojanjima da sruše najveći privatni televizijski kanal na Kosovu. Takođe smatraju da ova odluka naglašava otvoren i nezapamćen napad vlade na medije i služi kao signal da će i drugi mediji biti na meti“, navodi se u saopštenju.

Citirali su i predsednika AGK-a, Džemajla Redžu, koji ovu odluku Kurtijeve vlade naziva brutalnim pokušajem podrivanja slobode medija na Kosovu i kao otvorenim ratom ove vlade protiv medija bez presedana.

„Potpuno smo šokirani kada vidimo kako Vlada Kosova i premijer Kurti idu ovako daleko, donoseći odluku o efektivnom zatvaranju Kljana Kosova. Mi to vidimo kao brutalni pokušaj podrivanja slobode medija na Kosovu i kao otvoreni rat bez presedana protiv medija u zemlji. Bojimo se da je odluka za najveću televiziju na Kosovu samo opomena za ono što može doći u bliskoj budućnosti, a što se vladajućoj stranci ne bude dopalo“, naveo je Redža.

I on je kao i ostali izrazio uverenje u pravičnu odluku suda, s obzirom na najave da će Kljan Kosova sada ceo slučaj prebaciti u sudnicu. A to znači da će najveća kosovska televizija nastaviti sa radom.

Safe Journalists je na kraju pozvao sud da poništi odluku čime bi pokazao da štiti demokratiju i prava građana.

„Svaki napad na novinare je napad na javni interes, demokratiju i prava svih građana“, naglasili su u proglasu, dodajući da će i oni obavestiti relevantne domaće i međunarodne adrese o ovom slučaju.

Reaguju i pojedinci, među kojima su i poznati kritičari Kurtijeve politike, ali i oni koji se bave medijskim pravom.

Direktor „Nacionale” Berat Bužalja reagovao je i na najnovije Kurtijevo oglašavanje.

Na to što se on hvali podatkom od 468 registrovanih medijskih preduzeća i 114 licenciranih audio ili audiovizuelnih kompanija, Bužalja mu odgovara da je u Rusiji, Srbiji, Turskoj i Mađarskoj registrovano na hiljade medija.

„Može da zatvori još 10 televizija, svakako najvećih i najkritičnijih prema njemu, a da još tvrdi da na Kosovu ima još preko 400 registrovanih medija. Koliko je medija registrovano u Rusiji, Srbiji, Turskoj i Mađarskoj? Hiljade“, navodi Bužalja dodajući:

„Premijer Kurti nikada neće shvatiti da on i njegovi ministri nisu ti koji odlučuju koji medij treba zatvoriti, a koji ne. Kurti je u zabludi; pretvoriće zemlju u diktaturu, ali će insistirati na tome da je nazove demokratskom zemljom”.

Bužalja mu je spočitao i skandal u vezi sa ambasadorom Martinom Berišajem koji je navodno primio miliona evra iz Srbije uz naznaku da njega Kurti „fanatično štiti“.

I. S.

- Advertisement -