Francuska na ivici finansijskog ambisa: Ponavlja li se grčki scenario?
Neven M.
Objavljeno 24/07/2025
Državni dug iznad 110% BDP-a, hronični budžetski deficit i otpor građana prema reformama – zvuči poznato? I dok su se te brojke pre nešto više od decenije vezivale za Grčku, danas ih nosi – Francuska.
Francuska se trenutno nalazi na finansijskoj prekretnici. Sa dugom koji premašuje 114% BDP-a i budžetskim deficitima koji godinama probijaju prag dozvoljen od strane EU (3% BDP-a), ova vodeća ekonomija evrozone podseća na Grčku iz 2009. godine, kada je ta zemlja ušla u spiralu duga, rezova i političkog haosa.
Dugoročno zaduživanje bez pokrića
Za razliku od Grčke, koja je pre krize bila „mala ekonomija s velikim problemima“, Francuska je druga po veličini ekonomija evrozone. Ipak, problemi su izuzetno slični: visok nivo socijalne potrošnje, rigidno tržište rada, otpor štednji i politika koja teško sprovodi fiskalnu disciplinu.
Francuska već 50 godina beleži budžetske deficite, a samo u 2024. godini troškovi kamata porasli su za dodatnih 6 milijardi evra. Projekcije pokazuju da će do 2029. kamata na dug dostići čak 100 milijardi evra godišnje.
Otpor reformama i politička nestabilnost
Kao i u slučaju Grčke, svaka najava fiskalne konsolidacije izaziva proteste. Francuski pokret „Žuti prsluci“ samo je jedan od primera široke otpornosti naroda prema reformama koje uključuju ukidanje beneficija, povećanje poreza ili smanjenje državne potrošnje.
Predlog premijera Bejrua da se ukinu dva praznika kako bi se smanjila javna potrošnja izazvao je burne reakcije. Plan štednje predviđa ukidanje 3.000 javnih službenika, zamrzavanje budžeta i nove poreske obaveze za najbogatije. Ipak, politički konsenzus za sprovođenje takvih mera i dalje izostaje.
Može li EU spasiti Francusku?
Za razliku od Grčke, čiji su spas vodili MMF i evropski fondovi, spas Francuske ne može doći „izvana“ – jednostavno zato što bi njeno spašavanje bilo sistemski rizično za čitavu EU. Francuski BDP od 3 biliona evra ne ostavlja prostor za „brzi bail-out“.
Ako ne sprovede fiskalne reforme i ne zaustavi rast duga, Francuska bi mogla postati epicentar sledeće dužničke krize u evrozoni, a efekti bi se prelili i na stabilnost evra i političko jedinstvo Unije.
