Međunarodni festival savremenog plesa „Tanz Platz“ biće održan od 31. avusta do 4. septembra 2022. godine, u SKCNS Fabrici.
Ovo je šesto izdanje Festivala, u organizaciji Studentskog kulturnog centra Novi Sad, a petodnevni program obuhvatiće plesne performanse i razgovore sa umetnicima, koji dolaze iz Španije, Japana, Švedske, Grčke, Brazila i Srbije.
“Tanz Platz” je manifestacija koja ima za cilj da predstavi mlade aktere na evropskoj plesnoj sceni i tendencije u savremenom plesu.
Nastao je uz podršku evropske plesne platforme Aerowaves, u čijem fokusu su mladi i nadolazeći plesači i plesačice savremenog plesa, koreografi i koreografkinje kao i ostali profesionalci koji se bave ovom umetnošću.
Ulaz na sve programe je besplatan.
PROGRAM:
31. AVGUST / 20h / SKCNS FABRIKA
POSLEDNJI SEVERNI BELI NOSOROG (ES) / Gaston Core
Reč koreografa: Kada je reporter Njujork Tajmsa, Sem Anderson, saznao za smrt poslednjeg muškog primerka severnog belog nosoroga, odleteo je u Keniju da provede nedelju dana sa poslednja dva preživela primerka pomenute vrste: dve ženke, majka i ćerka, ulazile su u ono što znamo kao „funkcionalno izumiranje“. Kada umru, njihova vrsta više neće postojati. Anderson opisuje svakodnevni život Fatu i Nadžin koje, ravnodušne prema svojoj sudbini, pasu pod suncem rezervata gde će biti čuvane od lovaca, dok ne umru. Ova slika prikazuje život zbog života samog, pošto je jedina funkcija ovih individua da žive, da svedoče o postojanju vrste koja pripada prošlosti. Zamišljam ove ogromne sisare kao užasno krhka stvorenja, njihova tela su nezamenljiva kao delovi živog muzeja. Znajući da će severni beli nosorog nestati sa ove dve jedinke, mi u njima više ne vidimo safari životinje, već ljudska stvorenja, a mi bivamo suočeni sa sopstvenom sudbinom. Činjenica da pojedinac i dalje postoji i zauzima prostor, pretvara ga u simbol svoje vrste, i odjednom, po toj analogiji, čoveka na sceni pretvara u simbol čovečanstva.
- Koncept i koreografija: Gaston Kor
- Izvodi: Niko Jao Dapre, alias Oluj
- Muzika: Horhe da Roha
- Svetlo: Ivan Kaskon
- Koprodukcija: Sala Hirošima i Festival GREC, Barselona, uz podršku Centre Cívic Barceloneta
1.SEPTEMBAR / 20h / SKCNS FABRIKA
NEPOUZDANI PRIPOVEDAČ (JP/SWE) / Satoshi Kudo
Telesnost visoke inteligencije koju poseduje Satoshi Kudo odražava istorijska iskustva življenja. Performans u kom se publika suočava s Kudovom čistom prisutnošću, doseže horizont i poziva na samorefleksiju skrivene dubine i lepote. Komad ogoljuje šamanizam unutar tela i suočavanje s drugom suštinom i drugom stranom sebe. A telo se kreće napred-natrag u krajoliku zvuka budeći senzaciju ubrzanog snimka protoka vremena izraženu kroz umetnost plesa. Biće tu nekih sastojaka poput Kudove vlastite teorije kretanja “Motion Qualia” koja povezuje sopstveni instinkt kao refleks kroz odnos s gravitacijom i moždanom aktivnošću. A njegovo dugo istraživanje skulpturalnog oblika govori sopstvenim jezikom u koreografiji u kojoj čak i zgusnuti dah donosi snagu tišine. Njegov izraz predlaže način da se vreme shvati kao kružnica a ne koncept crno-belo. Kudo veruje da je biti svestan istine u nevidljivom, ključ življenja.
- Koreografija i izvođenje: Satoši Kudo
2. SEPTEMBAR / 20h / SKCNS FABRIKA
NEUSAMLJENO OSAMLJEN SOLO NA VEZI (SRB) / Jelena Alempijević
Od samog početka epidemije Kovid19 u Srbiji, bivajući u kontaktu sa prijateljima i saradnicima, razni “materijali” su nastajali i gomilali se kao proizvod uzajamnog odnosa brige i nege. Oni su ples pretvorili u lebdenje, deo su koreografske strukture I deluju kao talasi. Po formi ovo je solo plesni performans, a u suštini je pokušaj meditacije. Neusamljeno osamljen solo na vezi je u vezi sa prostorima, telima, osećanjima i mislima, kroz pokret i zvuk.
- Koncept, izvođenje, zvuk: Jelena Alempijević
- Projekcija: Željka Jakovljević
- Kostim: Nataša Vranešević
3. SEPTEMBAR / 20h / SKCNS FABRIKA
TAČKA NESTAJANJA (GR) / Alexandros Varthaxoglou, Dafin Antoniadou
Raskomadano i nepotpuno na ivicama života, čini se da je telo istovremeno i cilj koji se dostiže i nedostižno odredište. U „Tački nestajanja“, humanoidno biće se budi iz dubina mučnog sećanja ili vanzemaljske budućnosti. Da li je ovo naučna fantastika ili je noćna mora postala stvarnost? Scena je pretvorena u ogledalo postojanja, kroz koje se izobličuju najdublji strahovi, sa slikama izvučenim iz samog ljudskog stanja.
- Koncept: Konstantin Skurlis, Dafin Antoniadou i
- Aleksandros Vardaksoglu
- Koreografija: Dafin Antoniadou, Aleksandros Vardaksoglu
- Muzika: Konstantin Skurlis i Stefan Rihter
- Produkcija: Fondacija Onassis Stegi
4. SEPTEMBAR / 20h / SKCNS FABRIKA
STVARI SE KREĆU, ALI NIŠTA NE GOVORE (BRA/ES) / Poliana Lima
„Stvari se kreću, ali ništa ne govore“ je plesni komad zasnovan na idejama trajnosti i upornosti, koji izvodi ekipa plesačica. Zvučno jezgro za komad sadrži pojačane zvukove koje proizvode plesačice na sceni. Komad se oslanja na procese transformacije i ponavljanja koji se nalaze u prirodi, ali istovremeno izbegava svaki pokušaj figurativnog predstavljanja ovih pojava. „Stvari se kreću, ali ništa ne govore“ je dugometražno koreografsko delo koje je radikalno ukorenjeno u realnom vremenu, u prisustvu uživo samih žena. To su u jednakoj meri otporna i uporna tela, to su tela podvrgnuta nepredvidivim, raznolikim, intenzivnim silama. To su ženska tela koja se oslanjaju na zajedničko nasleđe otpornosti i prisutnosti u ovom turbulentnom svetu.
- Ideja i koreografija: Poliana Lima
- Svetlo: Karlos Markeri
- Zvuk: Arne Bok
- Kostim: Anais Zebrovski
- Plesačice: Klaudija Boš, Laura Kardona, Ada Kontinente, Karla Diego, Natalia Fernandes, Kris Manso, Daniele Meskita, Klara Pampin, Almudena Perez, Izabela Rosi, Madi Ruiz de Loizaga i Ainoa Uzandizaga
- Produkcija: Izabela Lima
- Koprodukcija: Teatros del Canal, Teatro Municipal do Porto/DDD – Festival Dias da Dança, CND/Pantin y Porosus Fonds de Dotation
lj.z.
