Erik Zemur objavio kandidaturu – izazvao Emanuela Makrona
Niste se preselili, a imate utisak da više ne živite u svojoj kući. Niste napustili zemlju, ali kao da vas je ona napustila.
Osećate se strancem u svojoj državi. Unutrašnji ste egzilant. To je deo poruke iz spota, do sada neviđenog pristupa na političkoj sceni u Francuskoj, kojim je u utorak, preko društvenih mreža, obnarodovao kandidaturu krajnji desničar Erik Zemur.
„Nije vreme za reforme, već da se spasava Francuska. Da se naša deca i unuci ne suočavaju s varvarstvom, da kćerke ne budu zabrađene, da sinovi ne budu potčinjeni, da nasledncima ostavimo Francusku kakvu smo je dobili od predaka“, poručio je uz zaključak da „Francuska više nije Francuska“.
Govor prate snimci haosa na ulicama, s napadima na policiju, ali i s redovima ispred narodnih kuhinja, fudbalerima koji kleče, bojama LGBT populacije u školskim dvorištima… Rekao je da se Francuska više ne prepoznaje.
„Treba da prestanemo da prepuštamo našu decu egalističkim eksperimentima, rodnim teorijama i islamo-levičarima“, rekao je, istakavši da decenijama naciju lažima jednako vode i levica i desnica, uz podršku novinara, političara, profesora, sociologa, sindikalista, sveštenika.
Poručio je i da migracija nije jedini uzrok, „iako ih sve pogoršava“, da treba da se vrate sjaj Francuske i razmeštena preduzeća, da se zaštiti tehnološki trezor, sačuvaju arhitekturalno, kulturno i prirodno nasleđe, način života, jezik.
Podsetio je „na Francusku iz detinjstva“, na veliku naciju slavne prošlosti i tražio da se povrati suverenitet od evropskih tehonokrata koji su joj oduzeli pravo da odlučuje o svojoj sudbini „u ime Evrope koja nikad neće biti nacija“, da treba da ga preuzmu od „manjine koja ne prestaje da tiraniše većinu“.
„Reći će vam da ste rasisti, da vas vode žalosne strasti, a radi se o najlepšoj mogućoj strasti, za Francuskom“, poručio je Zemur i rekao da neće spustiti glavu.
Odabrao je u isto vreme jednostavan i alarmistički koncept. Desetominutnu poruku je, uz zvuke Betovenove simfonije, čitao u fonu slabo osvetljene biblioteke, što je objašnjeno njegovim stilom pisca i novinara. Protivnike je sve podsećalo na poziv generala De Gola na ustanak 18. juna 1940. godine. Ocenjuju da je njegov ulazak na scenu bio ofanzivan i lucidan, u pokušaju „spajanja De Gola i Petena“. U svakom slučaju, priznaju mu da je različit od ostalih.
Rastuća snaga desničara
Prema poslednjim analizama, Erik Zemur ima oko 15 % podrške, i nalazi se odmah iza Marin le Pen, dok je na prvom mestu Emanuel Makron s oko 25 %. Krajnji desničari su, međutim, u ukupnom zbiru ispred njega, što je značajno za drugi krug.