Duško Lopandić: „Nemačka i Francuska žele da budu direktnije uključene u dijalog Beograd-Priština“

Najava dodatnog angažovanja Francuske i Nemačke u dijalogu Beograda i Prištine potvrđuje tezu o proceni zapadnih saveznika da je stanje na Zapadnom Balkanu potencijalno „rovito“ i da bi u kontekstu rata u Ukrajini bilo neophodno veće angažovanje u cilju smirivanja tenzija o problematičnim pitanjima, rekao je za Betu potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) Duško Lopandić.

U pismu predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju od 4. septembra nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron naveli su da su zadužili svoje savetnike za spoljnu politiku i bezbednost, Jensa Plotnera i Emanuela Bona, da direktno podrže Miroslava Lajčaka u njegovim naporima u dijalogu Beograda i Prištine.

Lopandić je agenciji Beta rekao da pismo Makrona i Šolca pokazuje jednu vrstu kontinuiteta u delovanju Francuske i Nemačke još od vremena Angele Merkel i podsetio na najave mogućeg sastanka na vrhu u Parizu.

Po njegovim rečima, uključivanje savetnika za spoljne poslove iz kabineta predsednika i kancelara možda predstavlja i implicitnu najavu odnosno pripremu sastanka na vrhu u okviru dijaloga.

„To istovremeno pokazuje i nastojanje da dve najveće države EU budu direktnije uključene u dijalog, u kojem su SAD, pored predstavnika EU Lajčaka, u poslednje vreme ostvarile veću vidljivost“, rekao je dugogodišnji diplomata Lopandić.

Medjutim, kako je dodao, pismo francuskog predsednika i nemačkog kancelara, najavljujući očekivanja za „teške odluke“ Beograda i Prištine, ipak ostaje krajnje neodređeno kada su u pitanju „evropske perspektive“ u okviru čega bi proces „normalizacije“ za dve strane bio olakšan.

Lopandić je podsetio da već godinama Savet EU nije odgovorio na predlog Evropske komisije o viznoj liberalizaciji za stanovnike na Kosovu.

Dodao je da je proces pristupanja Srbije EU odavno usporen i da ni rat u Ukrajini za sada nije doneo konkretne mere EU kojima bi se suštinski ubrzala politika proširenja za Zapadni Balkan.

S druge strane, kako je istakao Lopandić, kada je u pitanju Srbija, reči o „usmerenju ka EU“ nisu praćene delima, čak naprotiv.

„Pozitivni koraci u vezi sa regulisanjem nekih pitanja, poput ličnih karata sa Prištinom ili pozitivna atmosfera sa sastanaka samita ‘Otvorenog Balkana’, ne mogu biti zamena ili nadoknada za stvarne reforme i evropeizaciju zemlje u pitanjima kao što su vladavina prava, jačanje institucija ili borba protiv korupcije“, zaključio je Lopandić.

Tekst je objavljen u okviru Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

I. S.

- Advertisement -