Dug u evrozoni premašio u prvom kvartalu 2021. od 100 % BDP-a

Aktuelna pandemija zarazila je svet ne samo virusom, već i dugovima. Zbog velikih izdvajanja za zdravstvo i privredu rastu dugovi država, a na ličnom planu oni, koji su se razboleli znaju da im je korona priredila ekstratrošak.

Tako je javni dug evrozone, njenih država članica, dostigao vrednost svega onoga što ta, inače, jaka ekonomija, stvori za godinu dana. Kako je nominalno reč o hiljadama milijardi evra jednostavnije je navesti, da je javni dug evrozone premašio u prvom kvartalu 2021. godine nivo od 100 % bruto domaćeg proizvoda (BDP). Prvi put ikada.

Prema upravo objavljenim podacima agencije EU, za statistiku Evrostat-a, javni dug evrozone popeo se u prvom kvartalu na 100,5 % BDP-a sa nivoa od 97,8 %, na kraju poslednjeg kvartala 2020. godine. U Evropskoj uniji taj odnos je porastao sa 90,5 na 92,9 %.

Najviši nivo državnog duga prema BDP-u, na kraju prvog kvartala 2021. godine, imala je Grčka (209,3 %), a slede Italija (160 %), Portugalija (137,2 %), Kipar (125,7 %), Španija (125,2 %), Belgija (118,6 %) i Francuska (118 %), dok najniži nivo ima Estonija (18,5 %), Bugarska (25,1 %) i Luksemburg (28,1 %).

Javni dug raste u Srbiji, ali ne drastično. Prema podacima Ministarstva finansija Srbije, dug države iznosio je na kraju maja 2021. godine 28,07 milijardi evra, odnosno 55,6 % BDP-a.

Iznos javnog duga u maju veći je za 304 miliona evra u odnosu na april, dok je njegov udeo u BDP-u povećan za 0,6 %, na mesečnom nivou. Na kraju 2020., javni dug Srbije je iznosio 26,66 milijardi evra, što je činilo 57,4 % BDP-a.

- Advertisement -