Pošto mi Srbi ni oko čega ne možemo da se složimo i to je izgeda neko prokletstvo, uveren sam da će oni koji budu čitali ovaj tekst biti saglasni da je „večiti derbi“ mit. Kako je ova utakmica dobila epitet mitologije je diskutabilono pitanje. Postoje različita mišljenja – da li je derbi stvarno legenda, bajka, predanje, saga ili urbana izmišljenja legenda?
Moj stav je da je derbi mit. U toj oceni biću ličan jer sam i sam učestvovao u stvaranju tog mita. Dok 1980.godine nije objavljenja moja prva knjiga Derbi, niko nije brojao derbije. Mediji su najavljivali da se igra „večiti derbi“, ali tek od tada su derbi počeli da se broje pa smo sada stigli do broja 172.
Od kada sam prvi put 28.aprila 1963.godine, kao petnaestogodišnjak, sa drugom, ćirom iz Milanovca došao na derbi do danas nisam propustio ni jednu utakmicu ova dva kluba. Sve derbije gledao sam uživo: 139 prvenstvenih i 28 kup utakmica. Kao radio reporter, prenosio sam na Studiju B 42 prvenstvena 11 kup susreta.
Kada sam 2019.godine objavio četvrto izdanja knjige Derbi bio sam sasvim siguran da je derbi stekao mitološko značenje i da ta utakmica ima vredno nacionalno obeležje, koje treba čuvati i negovati.
Krajem prošle godine obavio sam novu knjigu” Derbi u kafani Autokomanda. To je nostalična, romansirana priča o dvojici najvijača. Jedan je zvezdaš, drugi partizanovac.
Ovaj koji navija za Zvezdu je milicajac u penziji,a partizanocac je zastavnik prve klase u penziji. Više od 30 godina oni redovno dolaze u kafanu Autokomnda, koja se nalazi izmedju dva komšijska stadiona. Vlasnik kafane je navijač OFK Beograda.
Po toj knjizi snimljena je i igrano-dokumentarna serija, koja će se uskoro prikazivati premijerno na Areni, pa na SuperStaru, a kasnije i drugim televizijama u Srbiji i regionu.
Glavni likovi su kumovi milicajac Raša (Mileno Pavlov),zastavnik prve klase Mile (Boda Ninković) i kafedžija Džoni (Bane Zeremski).
Neću da otkrivam sadržaj serije, koja ima 60 epizoda, ali ću reći da se kumovi ni oko čega ne slažu kad je derbi u pitanju. Jedino za njih nije sporno da derbi nikada nije bio namešten. Sve ostalo – titule,pobede, golovi, penali, je sporno i sumnjivo.
Pre nekoliko dana, pod utiskom poraza na finalu kupa” Radivoj Korać “naš najbolji i najtrofejniji trener Željko Obradović ,na prozivke Zvezdinih navijča koji su tvrdili i skandirali da je Partizan „državni projekat“, odgovorio da je Zvezda „državni projekat“ i da Partizan nema ravnopravne ulove da se takmiči sa večitim rivalom.
Brzo se oglasio i predsednik države Aleksandar Vučić koji je argumentovano demantovao Obradovićeve tvrdnje, ističući da u Evropi ne postoje klubovi koji imaju veču pomoć države od Zvezde i Partizana.
On je još kazao da klubovi ne dobijaju novac samo direktno od države već I od Telekoma, Nisa, preko grada, jer je država tražila da budu pomognuti. Po tri puta nižoj ceni dobijaju Arenu, pa im država izlazi u susret oko poreza, a imaju niz drugih privilegija.
Mediji u vlasništu Junajted gupe i opozicija odmah su stali na stranu apolitičnog trenera Partizana, kome takva podrška nije potrebna jer je on prosto obožavan od strane Partizanovih naviajča, koji su u meču sa Efesom pokazali koliko ga vole i šta on znači za armiju Partizanovih simpatizera
Ovi mediji smatraju da Srbija ima mnogo važnija posla od gradjenja stadiona i finansiranja Partizana I Zvezde. U tim izjavama dominira apsolutna neistina da se deca u Srbiji leče SMS porukama, da je dosta trošenja „naših“ para i te „naše“ pare ne treba bacati na gardnju nekih stadiona koji nikome nisu potrebni. Doduše, opozicija ne govori o „našim“ parama koje su i ranije postojale. Ne kažu kako su one potrošene i da li zbog toga Borča u 21.veku nema kanalizaciju. Oni se zdušno i deklarativno zalažu za Evropu, ali im smeta što Vučić hoće da država gradi nacionalni stadion kao onaj u Madridu.
Još ako se neko usudi da spomene N1 ili Novu S u negativnom konketksu, zbog toga što godinama potkradaju budžet izbegavajući plaćanje obaveza prema državi, to je onda napad na slobodne I nezavisne medije i vraćanje u devedesete.
Zanimljivo je da jeTelekom Srbija često na meti tih medija jer troši “naše” pare na sponzorisanje klubova, ali se nikad nisu zapitali kako to da godinama, do skoro, najveći operator u Srbiji SBB do sada nije izdvojio dinar za srpske klubove I repezentacije.
U ovoj nostalgičnoj tv seriji Raša I Mile se žestoko raspravljaju kome država više pomaže – Zvezdi ili Partizanu ?
U jeku najžešće svadje, OFK-ovac Džoni, ih podseća koje su fudbalere i jedni I drugi oteli od OFK Beograda, moli ih da samo oni ne pričaju o poštenju i pita ih:
Džoni: Je l znate vas dvojica zašto vaše klubove zovu blizanci?
Mile: Kako blizanci? Blizanci su slični?
Džoni: Pa i vi ste.
Raša: Zvezda i Partizan su slični ? Džoni, ja sam mislio da si ti jedan ozbiljan čovek. Kakve veze imamo jedni sa drugima?
Mile: Nikakve.
Džoni: Nemate, nemate.Osim što vas je ista majjka rodila. I rodila i odgajila. A slični ste čak i u onom u čemu mislite da se najviše razlikujete. I jedan i drugi kukate da ta „mama“ više voli onog drugog.
Raša i MIle se pogledaju – nije im jasno o čemu Džoni priča.
Raša: A kako se zove ta naša zajednička mama?
Džoni: Država.
U više navrata do sada sam pisao i isticao da srpski sportisti nikada nisu imali bolje uslove. Grade se nove hale, sportski centri, stadioni, obnavljaju se zapuštene hale i dečja igrališta, osvajačima medalja se isplaćuju zaslužene nagrade, sportisti-penzioneri primaju redovo nacionalne penzije…
Ako hoćemo u Evropu, da se merimo sa Evropom, želimo da gledamo naše klubove u evropskim takmčenjima, da budemo domaćini velikim sportskim dogadjajima onda moramo da imamo i adekvatnu sportsku infrastrukturu. Ko to ne razume ili je maliciozan ili ga je vreme odavno pregazilo.
Kumovi Mile i Raša se ne slažu ko je bolji i ko ima veću pomoć države i nikad se oko toga neće saglasiti, ali se slažu da bi bez derbija život bio prazan i da derbi nikad nije bio namešten. Vučić i Obradović nisu kumovi, navijaju za razlićite klubove, možda i ne dele iste političke stavove, ali sam sigiran da su saglasni i da obojica, i svi mi, imamo samo jednu državu i da treba da je podjednako volimo, čuvamo i radujemo svakom našem uspehu, posebno na medjunarodnoj sceni.
Sultan Sulejman koji je živeo u 15.veku rekao je „Ne daj Bože da se Srbi slože“. Ni šest vekova kasnije Bog nas još nije pogledao. Da li je, konačno, došlo vreme da se Srbi slože ?
Autor teksta: Dragiša Kovačević
