Doneta prva presuda za pad nadstrešnice u Novom Sadu – porodici žrtve 19,5 miliona dinara

Viši sud u Novom Sadu doneo je prvu presudu u slučaju tragedije koja je 1. novembra prošle godine potresla javnost – kada je pala nadstrešnica na Železničkoj stanici, pri čemu je stradalo 16 osoba, a jedna osoba je teže povređena.

Presudom je naloženo da “Infrastruktura železnice Srbije” i Republika Srbija solidarno isplate ukupno 19,5 miliona dinara članovima porodice jedne od nastradalih osoba, na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova.

Detalji presude:

🔹 Tri tužioca – B.R, B.P. i I.R. – dobiće po 5.000.000 dinara,
🔹 Četvrta tužilja, M.R, dobiće 4.500.000 dinara,
🔹 Isplata mora biti izvršena u roku od 15 dana od prijema presude, uz zateznu kamatu, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Tuženi su dodatno obavezani da isplate i troškove parničnog postupka, uz kamatu do konačne isplate.

Presuda nije pravosnažna i protiv nje je dozvoljena žalba Apelacionom sudu u Novom Sadu.

Šta još znamo o ovom slučaju?

Iako je optužnica u jednom od postupaka već bila podignuta, ubrzo je vraćena na dopunu istrage, a predmet i dalje ima više paralelnih tokova:

• Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv tri lica zbog krivičnih dela sa koruptivnim elementima, koja su direktno povezana sa padom konstrukcije.

• Tu optužnicu je potvrdio Viši sud u Beogradu.

• U međuvremenu, Javno tužilaštvo za organizovani kriminal vodi predistražni postupak u vezi sa finansiranjem celog projekta rekonstrukcije stanice.

• Više javno tužilaštvo u Novom Sadu vodi zasebnu istragu protiv 13 osoba, među kojima su i bivši ministar građevinarstva, dva bivša direktora Infrastrukture železnice i druge odgovorne osobe.

Zašto je ova presuda važna?

Ova presuda je prvi korak u pravnom procesu koji bi trebalo da utvrdi odgovornost države i odgovornih pojedinaca za jednu od najtežih tragedija u skorijoj istoriji domaće infrastrukture.

Odluka Višeg suda ne samo da potvrđuje postojanje ozbiljnih propusta u upravljanju i izvođenju radova, već i pokazuje da porodice stradalih imaju pravo na pravdu i naknadu, čak i kada se odgovornost deli između državnih organa i javnih preduzeća.

Javnost i dalje čeka potpune rezultate svih istraga i eventualne pravosnažne presude protiv odgovornih, kako bi se zatvorila ova teška pravna i ljudska priča.

Pitanje odgovornosti u ovakvim slučajevima mora biti jasno i temeljno rešeno — ne samo zbog pravde za porodice žrtava, već i zbog poverenja građana u institucije i bezbednost javne infrastrukture.

(Tanjug)

- Advertisement -