Žiri nagrade “Stevan Sremac – Bal u Elemiru”, koji su činili Uglješa Šajtinac (predsednik), Jelena Blanuša i Srđan V. Tešin, jednoglasno je odlučio da prvu nagradu dodeli Branki Selaković iz Beograda za priču “Hlepčići premazani medom”, koja slikovito govori o bežanju od konfuzne i gorke prošlosti, kao i o potrazi za rumenim i slasnim životom sada i ovde.
Druga nagrada pripala je Tanji Milutinović iz Beograda za priču “Nos”, a treća je dodeljena Branislavu Jašinu iz Elemira za izbor aforizama “Penzionisano magare”.
Književnica i novinarka Branka Selaković u priči “Hlepčići premazani medom”, kako je istakao žiri, demonstrirala je zavidnu veštinu ukrštanja više narativnih perspektiva, jer su likovi u toj priči, osim sveznajućeg pripovedača, još i ćerka, majka, otac, muž, baba, prababa, pradeda i nepoznati mladić.
Karakteri tih likova su, heraklitovski rečeno, njihove sudbine. Oni se, u procepu između urbanog (racionalnog) i ruralnog (mitološkog), sve vreme nonšalantno ophode jedni prema drugima, iako borave u amalgamu proste i obesmišljene svakodnevice i mistične i zaumne stvarnosti, što ih stavlja u iščašene i apsurdne životne situacije. Njihovo shvatanje i doživljavanje sveta može se uporediti s mešanjem testa za hlepčiće, naveo je žiri.
Autorka Branka Selaković, rođena 1985. u Užicu, diplomirala je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a objavila je četiri romana: Narcisi bojeni crno, Kapija, Ljuta sam, Glineni kralj, zbirke priča: Sinkopa i Rez na rebru, kao i zbirku poezije Einai. Za književni rad dobila je više značajnih priznanja.
Drugoplasirana Tanja Milutinović je u priči “Nos” na duhovit način opisala večitu dilemu o izvorištu porekla lepote, pre svega, ženske. U izmišljenom kraljevstvu, oholi Kralj smatra da sve žene treba da imitiraju jedan jedini uzor lepote. Ipak, od svih devojaka u kraljevstvu, samo će se odmetnica Florida osmeliti da prekrši Dekret o promeni devojaka i zadržati svoj povijeni, Dekretom zabranjeni, nos. Upoznavši buntovnu Floridu, Kralj će otkriti da se lepota nalazi u oku posmatrača i da nijedna hirurška intervencija ne može nekoga učiniti opšteprihvatljivo lepim ako će time postati samo kopijina kopija kopije. Za Kralja je Florida bila lepa samo dok je njena lepota bila jedinstvena, a ona po izgledu neuporediva ni sa jednom drugom ženom u kraljevstvu. Poreklo lepote je, dakle, u različitosti. Kralj je to i sam shvatio. Što se tiče nesrećne Floride koja je, na koncu, uništila svoje lice, naravoučenije priče “Nos” je da treba biti svoj.
Branislav Jašin ispleo je u svom izboru aforizama “snažan ‘pajvan’ od dve niti – jedne, lako prepoznatljive, duhovitosti svakodnevice a druge, nešto mislenije i iz filosofske dubine ispredene, teške a tačne mudrosti. Sad tim pajvanom možemo il’ da se ‘besimo il’ da ono ‘penzionisano magare’, što bi ga deda još uvek imao da je živ, za jasle privežemo. U toj dilemi, Branislav nam je ponudio lep izbor svojih aforizama, da se nasmejemo dok smišljamo šta bismo pre”, naveo je žiri.
Popularno sad
Da li je hodanje zaista dobra vežba?
Svideće vam se
