Devojčica iz Sarajeva se ispovedala, otac joj je pravoslavac: Ušla sam u crkvu, od tada sad mislim samo jedno

Jedna devojčica obratila se korisnicima društvene mreže Reddit, nadajući se da će naći rešenje za svoj problem. Kako je navela, majka joj je Muslimanka iz Srebrenice, a otac pravoslavac. Roditelji su razvedeni, a otac živi u inostranstvu, tačnije u Moskvi. Kako navodi, počinje da misli da ne pripada nigde.

Kako je navela, odrasla je „u islamu“, a problem u celoj priči je što je, kako navodi, srce sve više vuče ka pravoslavlju.

„Moja majka je poreklom iz okoline Srebrenice, mog oca je upoznala u tom gradu i sve je odatle krenulo. Niko nije imao ništa protiv njih dvoje. Samo nisu bili za da imaju decu jer su mislili da će ih razlika u kulturama, odnosno veroispovesti razdvojiti. Nakon rata i završene srednje škole u Sarajevu moja majka nastavlja vezu sa mojim tatom i tako sve do 2009. Tad je saznala da je trudna. Moj otac je bio srećan, ali s obzirom na finansijsku situaciju, odlazi u inostranstvo da radi kada sam imala samo tri meseca. Redovno mi šalje alimentaciju, jer su se, igrom slučaja, razveli“, navodi ona.

Pritisak koji namećemo sebi da budemo zdravi nije zdrav!

„Da se razumemo, i dalje su u korektnim odnosima. Sada, 14 godina kasnije, često se čujem sa tatom. Jednom mesečno dolazi čak iz Moskve (gde se ostvario) samo da bi video mene. Međutim, ja sam od malena ‘u islamu’, ali me i dalje srce i neki unutrašnji osećaj vuče ka pravoslavlju“, navodi ova devojčica.

„Toplina oko srca“

Ona je opisala kako je izgledala poseta crkvi.

„Moj prvi odlazak u crkvu i ta toplina oko srca, taj neki mir, nikad se ne zaboravljaju. Iako sam još ‘mala’ da odlučujem, mislim da ne pripadam ovde u centru Sarajeva, među ljudima koji mrze različitosti. Želim da ponosno sednem i svima kažem u šta verujem, ali nemam snage. Šta da radim, ne znam“, završila je ispovest.

U jednoj grupi komentara savetovano joj je da se ne zamera majci, dok je druga bila stava da radi po svom osećaju.

„Ako si stvarno maloletna, živiš sa majkom i ne troluješ, savetovao bih ti da ne otežavaš sebi život, ako misliš da ona ne bi dobro prihvatila tvoje interesovanje za hrišćanstvo, tj. da to zadržiš za sebe dok se ne osamostališ“, „Budi to što jesi i niko to ne može da ti naredi/zabrani. Ja sam lično ateista i moji doslovno umiru i preblede kad god to izgovorim, i onda kreće ludačko ubeđivanje da verujem u Boga. Od mame i tate i ne toliko koliko od baba/tetki/striceva“, „U istoj sam situaciji, otac katolik, majka pravoslavne veroispovesti. Ja sam ateista“.

- Advertisement -