Danas pravoslavni vernici u Srbiji obeležavaju praznik posvećen Svetom Haralampiju, velikom mučeniku i zaštitniku od bolesti i nesreća.
Ovaj svetitelj je živeo u 2. veku i bio episkop u Magneziji, gde je stradao zbog svoje vere u Hrista.
Prema predanju, Sveti Haralampije je uhvaćen i mučen od strane rimskih vlasti, ali je čudesno izdržao sve muke, ne odričući se svoje vere. Njegova postojanost i molitve donosile su isceljenje bolesnima i zaštitu od pošasti. Zbog toga ga narod danas poštuje kao zaštitnika od kuge, bolesti i drugih nesreća.
Ovaj praznik nije crveno slovo u kalendaru, ali se u mnogim krajevima Srbije poštuje kao dan zaštite od bolesti. Po narodnom verovanju, Sveti Haralampije je „gospodar svih bolesti“, posebno kuge, i na ovaj dan bi trebalo izgovoriti molitvu kako bi se sačuvalo zdravlje.
U pojedinim krajevima običaj je da se priprema med, koji se osvećuje u crkvi i koristi tokom cele godine kao lek i zaštita od bolesti. Takođe, vernici se mole Svetom Haralampiju za zdravlje porodice i izbegavaju teže fizičke poslove iz poštovanja prema svetitelju.
U Srbiji se ovaj dan obeležava i kao krsna slava u pojedinim porodicama, dok se u crkvama služe liturgije u njegovu čast.
Vernici koji poštuju tradiciju smatraju da se na ovaj dan ne bi smelo psovati, svađati niti izgovarati ružne reči, jer se veruje da to može doneti nesreću.
Sveti Haralampije ostavio je dubok trag u hrišćanstvu, a njegovo stradanje i molitve i danas su simbol istrajnosti u veri i nade u božansku zaštitu.
