Čudesan svet na rubu nestajanja – Animirana ekološka bajka „Divljaci” od sutra u bioskopima

Od autora svetskog hita „Moj život kao Tikvica”, Kloda Barasa, u domaće bioskope 27. novembra stiže novo čarobno ostvarenje: ekološka bajka „Divljaci” koja nas odvodi u predivne predele Bornea.

Na ovom ostrvu u indonezijskom arhipelagu žive naši glavni junaci: 11-godišnja Kerija, njen mlađi rođak Selai i majmunče Oši.

Kerija živi na obodu ogromne prašume sa ocem, koji radi na plantaži palminog ulja. Jednoga dana u posetu im dolazi njen mladi rođak Selai, pripadnik domorodačkog plemena Penan, da potraži utočište od korporacija koje krče prašumu i ugrožavaju njegovu nomadsku porodicu. Kerija, Selai i Oši krenuće u borbu protiv uništenja koje preti drevnoj prašumi, što će ujedno biti prilika i da Kerija otkrije istinu o svom poreklu.

Ovo je drugo ostvarenje švajcarskog reditelja Kolda Barasa, osam godina nakon što je debitovao svetskim hitom „Moj život kao Tikvica”, koji mu je doneo dva Cezara i dve nominacije za Oskara.

„Divljaci” su namenjeni deci starijoj od osam godina, a inspirisani su pričama Klodovih baka i deka koji su živeli u alpskim selima, u svetu bez automobila i puteva, oslanjajući se samo na sopstvene resurse.

U želji da što vernije dočara ovu priču, Baras je išao na Borneo da upozna pleme Penan, a velika inspiracija bio mu je i švajcarski aktivista Bruno Manser, koji je bio veoma angažovan u odbrani borneovskih prašuma, pre nego što je 2000. nestao tamo, pod sumnjivim okolnostima.

Film je urađen u saradnji sa brojnim organizacijama koje se zalažu za zaštitu biološke raznovrsnosti, šuma i održivu hranu, poput Fudvoča, Fonda Bruna Mansera, francuskog ogranka Grinpisa, Projekta Kalavejt i drugih. Oni su ponudili svoje znanje i podršku Klodu Barasu u rešenosti da zaštiti živi svet i pozove na oštrije mere za okončanje krčenja šuma, te zaustavi ekocidne projekte na Borneu.

Foto: Promo

Početak filma je zaista očaravajuć: čak i pre nego što se pojavi prva slika, publika je pozvana da probudi svoja čula slušajući autentične zvuke prašume u mraku bioskopske sale. Iskustvo je nezaboravno, jednoglasni su gledaoci širom sveta, a u filmu podjednako uživaju i deca i roditelji.

Kritičari su takođe pisali hvalospeve o ovom ostvarenju: „predivno saosećajan film koji jednostavno priča o nekim od najsloženijih stvari u životu”, nudi mudru mešavinu „šarma, ekološke svesnosti i uvažavanja drugih kultura”, uvlači vas u „džunglu koja pulsira od života”, sa likovima čije emocije su stavljene „ispred zapleta, gegova i referenci na pop kulturu, sa velikom duhovitošću, iskrenošću i vizuelnom raskoši”…

Nakon svetske premijere u Kanu, „Divljaci” su obišli brojne festivale, a nagrađeni su za najbolje ostvarenje festivala Veliki mali film u Milanu.

Sem što ukazuju na neophodnost očuvanja prirode, destruktivne postupke prehrambene industrije i prekomernu eksploataciju sirovina, „Divljaci” preispituju, bez imalo prigovaranja, neodoljivu privlačnost koju osećamo prema modernosti. Njoj je i sam reditelj uspeo da se odupre, odlučivši se za zahtevniju tehniku kadar-po-kadar (stop motion).

Ceo film je rađen ručno: glave i lica su pravljeni od smole i silikona sa žičanim skeletom, a scenografija je pravljena od bojene gline, poput mini pozorišnih kulisa. Animatori su potom fizički pomerali lutke milimetar po milimetar (ruku, glavu, obrve, usta) i svaki pokret fotografisali. Jedna sekvenca od nekoliko sekundi filma zahtevala je ponekad i ceo dan rada.

Ipak, Baras je ostao veran ovom analognom stilu kao svojevrsnom izrazu svog čvrstog stava: ručno, opipljivo i „živo” nasuprot digitalnoj hladnoći i kompjuterskoj izveštačenosti kao simbolima industrijskog razaranja koje film kritikuje.

– Za mene je ova tehnika neka vrsta otpora prema svetu kompjutera i virtuelnog. Uprkos tehničkoj složenosti koju ona podrazumeva, nikada ne bih napravio film uz pomoć CGI (kompjuterski generisanih slika). Imao sam potrebu da budem u direktnom kontaktu sa stvarnošću, da fizički delim set sa direktorom fotografije i animatorima, da se suočim sa materijalnošću i fizičkim ograničenjima kulisa i lutaka, a veze koje kreativni ljudi stvaraju na snimanju za mene su suština ovog posla – objašnjava Baras.

Iako je u početku imao na umu „militantniji” scenario, odlučio je da je mnogo efikasnije da političko-društevene teme provuče kroz svakidašnji život junaka i da deci, kojoj je film, prevashodno, namenjen, ponudi tračak nade.

–  Ne smemo izgubiti sposobnost da vidimo čudesnost u stvarima. To nije samo pitanje divljenja nečemu, već hranjenje našeg uma i povezanost sa drugima. Nešto poput onoga kroz šta prolazi moja heroina Kerija: upoznajemo je kao devojčicu koja živi ‘u telefonu’ pre nego što će biti primorana da otvori oči i dopusti da je preplavi lepota sveta koji je okružuje – poručuje Klod Baras.

Film je snimljen uz podršku Švajcarskog filmskog centra i Kancelarije za kulturu, a domaći distributer je Five Stars Films.

„Divljaci” su sinhronizovani na srpski jezik i stižu u domaće bioskope od 27. novembra.

Biće na repertoaru sledećih dvorana: Cinestar Beograd, Novi Sad, Pančevo i Zrenjanin, Tuckwood Cineplex, CineGrand Rakovica i Niš, Cineplexx Ušće, BEO, BIG, Delta, Galerija, Kragujevac i Niš, Abazija Palić, Eurocinema Subotica (29 – 30. 11), mts Dvorana (od 1. 12), Kulturni centar Zlatibor (4. 12), Centar za kulturu Požarevac (6. 12), Kulturni centar Čajetina (15. 12), Kulturni centar Pančeva (8, 10. i 11. 12)…

Trejler za film „Divljaci”

- Advertisement -