Boris Varga: „Rusija će uz diplomatsko dramatizovanje prihvatiti sankcije i privremeno zahlađenje odnosa“
Ivana S.
Objavljeno 25/04/2022
Nakon ruske agresije na Ukrajinu, Srbija nema velikog izbora. Ili će Beograd slediti spoljnu politiku EU, ali sada već i homogenizovog Zapada, ili ide u međunarodnu izolaciju, kao devedesetih za vreme Miloševića, a da će Rusija uz diplomatsko dramatizovanje prihvatiti sankcije i privremeno zahlađenje odnosa, kaže za Danas Boris Varga, politikolog i novinar.
On je komentarišući izjavu predsednika Srbije, Aleksandar Vučića za londonski Fajnenšel tajms da uprkos pritiscima Srbija neće ugroziti svoje nacionalne interese pridruživanjem zapadnim sankcijama Rusiji zbog rata u Ukrajini, naveo da je Srbija od dalaska naprednjaka na vlast i Briselskog sporazuma mogla dosta dugo da „sedi na dve stolice“, te da je sada takvoj politici kraj, mada će Aleksandar Vučić gde može korisititi svaku mogućnost da nastavi s laviranjem.
„Dok traje formiranje nove vlade Vučić će zbog vlastitog političkog pozicioniranja imati još svakojake nagle javne ispade prema zapadu i istoku. Međutim, i Rusija je svesna da Srbija ima sve manje prostora za manevar, pa će uz neko diplomatsko dramatizovanje prihvatiti sankcije i privremeno zahlađenje odnosa. Srbija će i uz sankcije ostati verni „ruski trojanski konj“ kao kandidat u EU i veća je šteta Moskvi da Srbiju i Vućića kao takve izgubi. Vučić do sada nije bio geopolitički kockar da kao Putin sruši sve ekonomske mostove prema EU. Ishod takve politike i njenog lidera u Srbji bio je viđen ‘5. oktobra'“, ukazuje Varga.
Prema njegovim rečima, iako su sada fokusirani na istok i Ukrajinu, SAD i EU bi morali da imaju jasan plan za Zapadni Balkan.
„S jedne strane to je odlučna EU perspektiva za sve države i Kosovo. Po principu regate, u EU bi trebalo što pre, odlučno i bez političkog zatezanja da uđu Crna Gora, Albanija, Makedonija, Srbija, BiH, Kosovo. I da se insistira na vrednostima – sloboda medija, sloboda udruživanja, pošteni izbori, a ne samo na procedurama otvaranja-zatvaranja pregovaračkih poglavlja. EU mora da odustane od politike stabilokratije na Zapadnom Balkanu, da jasno osudi više godina prisutne politike mogućih etničkih prekravanja granica i do-Dejtonskih ekspanzija poput „Srpskog sveta“. Time će ujedno biti otklonjena i ruska „meka“ moć koja podriva stabilnost regiona“, zaključuje on.
I. S.
