Beogradske bebisiterke digle cenu satnice – Dadilja se nekad čeka i po više meseci

Ko će da čuva decu dok su mama i tata na poslu? Ovo pitanje je za mnoge roditelje postalo prava noćna mora, jer je tokom epidemije virusa korona drastično povećana potražnja za bebisiterkama. Istovremeno, ponuda nije pratila potražnju i smatra se da je za potrebe roditelja u Srbiji – mala.

Ne samo da nije jednostavno pronaći pravu osobu za ovaj posao, već su potrebni čelični živci i mnogo strpljivosti da se čuvanje dece organizuje tako da svima odgovara, a da pritom ima dovoljno novca u budžetu porodice.

Od stručnosti bebisiterke, broja dece, zahteva roditelja i drugih karakteristika, zavisi i cena koja se danas kreće od 300-400 dinara po satu, do mesečnih plata između 45.000 i 60.000 dinara.

Slađana Radak, majka troje dece, ima već 10 godina iskustva sa bebisiterkama. Stvari su se u koroni dodatno zakomplikovale zbog zatvorenih vrtića i ograničenih socijalnih kontakata.

– Celo tržište je nekako eksplodiralo. Veća je potražnja, nego što je ponuda. Mi nemamo tu sreću da imamo „baka servis“ i u tome smo od samog starta. Suprug i ja imamo poslove i karijere kojima želimo da se bavimo, ali ne na uštrb porodice – kaže Radak za Euronews Srbija.

Bebisiterke ili dadilje traže se preko preporuke, oglasa, privatnih agencija ili u Bebi servisu, čiji je osnivač Grad Beograd.

U Bebi servisu kažu da ne mogu da zadovolje sve potrebe roditelja i da se nekada čeka i po više meseci.

– Ne možemo da zadovoljimo sve potrebe, mi imamo liste čekanja, porodice to znaju, prijavljuju se unapred. Čeka se i par meseci, ponekad i više na dadilju – kaže za Euronews Srbija Ruzmilka Đotunović, direktorka Bebi servisa.

– Tražimo formalno minimum srednju stručnu spremu, iskustvo u radu, da osoba poznaje određene faze i razvojne karakteristike, da poseduje određene veštine, komunikativnost, da ima afinitete prema tom poslu, i onda takve kandidate i angažujemo – naglasila je Đotunović.

Roditelji kažu da je njima važno da je osoba koju angažuju posvećena deci, odgovorna.

– Važno je da osoba bude fokusirana, da joj misli nisu negde drugde, da dete nije samo neka usputna stavka i da ta osoba ne provodi tu vreme onako – popunjavajući neki svoj angažman. Iz jedne prisutnosti u porodici razvijaju se zaista neki dublji odnosi i ta osoba postaje član porodice – priča Slađana Radak.

Kao i svako tržište u razvoju, i ovo je nedefinisano i zato puno oscilacija. Rešenje je, slažu se svi, u što preciznijem definisanju prava i obaveza, kako porodice, tako i dadilje.

– Postoje državne i privatne agencije, koristili smo usluge obe, ali je sve zaista bilo prepušteno slučaju, da li ćete imati sreće da nađete nekog ko je dobar, ko će da se posveti deci i porodici, neki su davali i više od toga – naglašava Radak. I zahtevi porodica mogu da osciliraju te u Bebi servisu kažu da oni sve ugovore formulišu kroz ugovore.

Osim različitih znanja i veština, vrlo je važno da konkretna porodica i dadilja dele sličan sistem vrednosti, jer se radi o vaspitanju deteta, a danas deca sve više vremena provode sa dadiljama.

- Advertisement -