Bajatović: Umesto novi gasni ugovor na 10 godina, dobili smo produžetak na četiri meseca, dobro smo prošli

Međutim, to se nije obistinilo. Kao glavni razlog zašto Srbija nije dobila novi dugoročni ugovor, Bajatović je naveo to što su „svi napali Turski tok“.

To, u prevodu, znači da je Turski tok ostao jedina gasna veza između Evrope i Rusije, te da preostali ruski saveznici u Evropi, među kojima su Turska, Mađarska i Slovačka, sada dogovaraju veće količine gasa, pa je pitanje šta će ostati za Srbiju i koliko Rusi mogu da nam obećaju.

Kao drugi razlog, Bajatović je naveo i izazove u isporuci gasa sa kojima se Rusija i države kojima isporučuje gas suočavaju od početka rata u Ukrajini. Ukazao je da bi Evropska unija mogla da blokira plaćanje ruskoj strani, ili da uvede druge prepreke za isporuku gasa.

Bajatović kaže da je Rusija sada oprezna i ne pristaje tako lako na dugoročne isporuke gasa, kako ne bi došla u situaciju da, zbog nemogućnosti isporuke, mora da plaća penale.

Međutim, sagovornici Danasa smatraju da pored ovih očiglednih tržišnih razloga postoje i drugi, politički i ekonomski, zbog kojih Srbija verovatno nije dobila dugoročni ugovor.

Politički i ekonomski analitičar Aleksandar Đokić jedan je od onih koji smatraju da razlozi zašto Srbija nije dobila dugoročni ugovor leže u kombinaciji ekonomskih i političkih faktora.

Kada je reč o ekonomskim razlozima, Đokić ukazuje da je cena gasa po postojećem ugovoru niža od tržišne za oko 25 odsto u odnosu na cene u EU.

Moguće je da bi novi ugovor sadržao manje povoljne uslove, navodi Đokić za Danas.

Govoreći o političkom razlogu, Đokić dodaje da kratak rok produžetka ugovora pruža Rusiji veću moć nad Srbijom.

Takođe, treba imati u vidu da se srpske vlasti suočavaju sa protestima i deluju manje stabilno nego ranije. U takvim uslovima, Rusija ne bi želela da se obaveže na dugoročni ugovor, naročito ako bi uključivao preferencijalnu cenu gasa, kao što je do sada bio slučaj, ističe Đokić.

I energetski stručnjak Miloš Zdravković smatra da Rusija u Srbiji više ne vidi pravog saveznika, zbog politike koju država vodi, te da bi to mogao biti jedan od razloga zašto nije postignut dugoročni ugovor o isporuci gasa.

On ističe da se gasni ugovori s Rusijom danas u svetu posmatraju kao „privilegija za ruske saveznike“, što je do sada Srbiji davalo mogućnost da sklopi dugoročan i povoljan sporazum.

Naš sagovornik potvrđuje Bajatovićeve reči da je snabdevanje gasom iz Turskog toka trenutno jedina realna opcija za direktan uvoz ruskog gasa u Evropu, s obzirom na geopolitičke okolnosti, havarije i političke prepreke, koje onemogućavaju rad drugih gasovoda.

Severni tok 1 i 2 su van upotrebe, gasovod Jamal je obustavljen zbog sankcione politike Evropske unije, a gasovodi i naftovodi koji prolaze kroz Ukrajinu su rizični zbog rata, kaže Zdravković, dodajući da je Turski tok trenutno jedini aktivan pravac direktnog snabdevanja ruskim gasom Evropi.

Ukazuje i da je Turski tok ograničenog kapaciteta, te smatra da Srbija nema jaku pregovaračku poziciju da izbori bolje uslove u situaciji kada se za gas iz tog pravca nadmeću i druge zemlje.

Svaka država koja ima mogućnost da sklopi ugovor sa bilo kojom zemljom koja isporučuje gas, ne samo sa Rusijom, jeste u prednosti u odnosu na one koje tu mogućnost nemaju, ističe Zdravković.

Na pitanje da li nove sankcije Evropske unije usmerene na ruski gas mogu da ugroze isporuke Srbiji, Zdravković ocenjuje da ni nove sankcije ne bi trebalo da ugroze snabdevanje naše zemlje.

Zdravković izražava sumnju i u dugoročnu održivost sadašnje evropske energetske i geopolitičke politike.

Ukrajina gubi rat, Evropa više nema novca da finansira taj sukob. Evropa je odlučila da postane nezavisna od ruskog gasa, ali sada plaća gas po dva ili tri puta višoj ceni, što direktno pogađa privredu. Prva je pogođena nemačka privreda, koja je u recesiji. Zbog svega toga ne verujem da je ta politika dugoročno održiva, zaključuje Zdravković.

Šta je Srbija tražila, a šta je dobila od Rusije?

Sredinom maja ove godine, po povratku predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz Moskve, Bajatović je otkrio da Srbija od Rusije pre svega očekuje dugoročni ugovor, i da je to bila tema ruskog i srpskog predsednika.

Bajatović se nadao desetogodišnjem ugovoru, ali je naglasio da „sigurno neće biti manji od tri godine“. Na kraju, pregovori su završeni tako što je Srbija dobila produženje starog ugovora za četiri meseca.

Kada je reč o količinama, Srbija je tražila da novi ugovor podrazumeva isporuku osam miliona kubnih metara gasa dnevno. S obzirom na to da je stari ugovor zadržan, dnevna isporuka gasa iz Rusije do kraja septembra ostaje na šest miliona kubnih metara.

Pored redovnih osam miliona kubnih metara gasa, Srbija je tražila i dodatnih četiri miliona kubnih metara dnevno, koje bi mogla da koristi u zimskim mesecima, kada je potrošnja najveća. Međutim, te dodatne količine nije uspela da obezbedi.

Podsetimo, predsednik Vučić je za proteklu zimu uspeo da od ruskog predsednika Vladimira Putina, mimo postojećeg ugovora, obezbedi dva miliona kubnih metara gasa dnevno za ruske kompanije u Srbiji – NIS, Petrohemiju, TETO Novi Sad i TETO Pančevo. Pored toga, Srbija je imala mogućnost da po potrebi povlači još tri miliona kubnih metara dnevno.

Kada je reč o ceni, Bajatović nije govorio koliko bi iznosila po novom ugovoru, osim što je rekao da je Srbija tražila da isporuka osnovnih osam miliona kubnih metara bude formirana kao mešavina naftne formule i cene gasa na TTF berzi.

S obzirom na to da je na snazi ostao stari ugovor, cena za šest miliona kubnih metara gasa obračunavaće se po naftnoj formuli. Bajatović je otkrio da je ta cena oko 290 evra za 1.000 kubnih metara gasa, dok je na evropskoj TTF berzi cena oko 360 evra za istu količinu.

Što znači da smo dobro prošli, ocenio je Bajatović.

Zahvaljujući toj povoljnoj ceni, kako je naveo, cena gasa za domaćinstva u Srbiji neće poskupeti, a kompanije bi čak mogle i da očekuju nižu cenu ovog energenta.

- Advertisement -