Nemačka kancelarka Angela Merkel simbolično je za poslednju stanicu oproštajne posete Zapadnom Balkanu izabrala Tiranu, radi podsticanja Berlinskog procesa, ali i zbog stava koji je prema tom procesu zauzeo premijer Albanije Edi Rama, ocena je političkih analitičara u Tirani.
Merkel je danas doputovala u Beograd, gde je razgovarala sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a u utorak će se u Tirani sastati sa albanskim premijerom Edijem Ramom, ali i sa šefovima Vlada Kosova, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije.
Afrim Krasnići (Krasniqi) iz Instituta za političke studije u Tirani rekao je za agenciju Beta da je poseta najuticajnije nemačke političarke mnogo važnija za Zapadni Balkan u celini, nego za samu Albaniju.
„Ona obnavlja interes i vraća Zapadni Balkan, kao prioritet za Nemačku i EU, posebno nakon tendencije EU i SAD, poslednjih godina, da se povuku iz ovog regiona. To takođe dolazi kao odgovor na talas kritika i skepticizma u regionu prema strategiji proširenja EU. Nemačka podržava otvaranje pregovora EU sa Albanijom i Severnom Makedonijom, a Merkel je uložila u približavanje stavova unutar EU u tom pogledu“, rekao je Krasnići.
Politički komentator u Tirani Ben Andoni rekao je za Beta-u da je premijer Albanije Edi Rama bio jedan od lidera koji se zalagao za određene elemente Berlinskog procesa.
„To znači odnose sa Srbijom i Severnom Makedonijom, regionalno tržište, ali i balkansku železničku platformu… Ali, Tirana je takođe dobra prilika da se pronađu uglovi u trouglu odnosa Srbija-Kosovo-Albanija, a kancelarka Merkel igra pažljivo, za budućnost“, rekao je Andoni.
Krasnići, s druge strane, ističe da je za Albaniju glavna vrednost posete nemačke kancelarke potvrda odnosa i napretka koji je Albanija postigla, posebno u reformi pravosuđa i obnovi političkog života u institucijama.
„Kritička retorika premijera Rame i njegove preferencijalne veze s Turskom sa zabrinutošću su primećene u Nemačkoj, pa se posetom vraća opcija EU kao opcija koja nema alternative“, rekao je Krasnići.
Merkel će u Tirani govoriti i o „zajedničkom regionalnom tržištu“. Sve zemlje Zapadnog Balkana obavezale su se da će ga realizovati na poslednjoj virtuelnoj konferenciji, kojom je ona predsedavala 5. jula.
Berlinski proces, kao inicijativa koju snažno podržava kancelarka Merkel pokrenut je 2014. godine i ima za cilj jačanje saradnje zemalja Zapadnog Balkana u oblasti ekonomije, transporta i energetike.
Postignut je određeni napredak u tom procesu, poput ukidanja naknada za roming od 1. jula za zemlje u regionu, zelenih transportnih koridora, razmene studenata preko Kancelarije za saradnju mladih i jačeg uključivanja civilnog sektora u društvo, kao i u regionalnoj saradnji.
Ali još postoje nedovršeni projekti, poput „medjusobnog priznavanja diploma i slobodnog kretanja sa ličnim kartama u regionu“, što su dve glavne tačke Akcionog plana za uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta usvojenog u novembru prošle godine u Sofiji.
Merkel će se u Tirani sastati sa šefovima Vlada Zapadnog Balkana, uključujući Kosovo, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.
Kosovo, Crna Gora i Bosna i Hercegovina odbili su da se pridruže inicijativi Otvoreni Balkan, koji ima elemente Berlinskog procesa, dok su Albanija, Srbija i Severna Makedonija uključene u projekat.
Javni stav kancelarke Merkel prema inicijativi Otvoreni Balkan biće veoma važan i za pristalice i za one, koji se protive tom projektu.
„Berlinski proces bio je glavna nemačka investicija i pažnja da taj proces ne bude pomeren drugim sekundarnim regionalnim inicijativama ostaje prioritet Nemačke“, rekao je Krasnići.
Andoni, međutim, kaže da treba imati na umu da je kancelarka pred napuštanjem funkcije i da su „ljudi sa Balkana pragmatični“.
„Ona teško može da igra važnu ulogu osim da ohrabri i ostavi poruku svojim sledbenicima da podstiču procese koji bi mogli biti od interesa za Nemačku u budućnosti“, rekao je.
Andoni veruje da će sastanci Angele Merkel u Tirani biti simbolični i da će predstavljati „lep oproštaj od kancelarske funkcije u Nemačkoj kao lokomotivi EU“.
