Novi Zakon o legalizaciji, po nezvaničnim najavama, mogao da bude u skupštini već na jesen, a jedna od odredbi mogla bi da bude i automatsko upisivanje u katastar svih objekata izgrađenih do 2015. godine.
Njegovim poslednjim izmenama radilo se na skraćivanju perioda samog procesa legalizacije, ali i na smanjenju papirologije.
Sadašnji zakon, koji je na snazi do donošenja novog, predviđa da vlasnici nekretnina koje su izgrađene pre 2015. godine moraju da ih legalizuju do 2023., jer im se u suprotnom automatski odbija zahtev za legalizaciju objekata.
Potrebna dokumentacija za legalizaciju objekata
Kako bi vlasnici hteli da legalizuju svoju kuću neophodno je da ona bude izgrađena do 2018. godine, jer oni koji su izgrađeni nakon toga ne potpadaju pod legalizaciju.
Vlasnik treba od katastra da pribavi uverenje o godini gradnje, a da bi završio ovaj postupak vlasnik mora da ima pravni osnov, ali i dokaze o poreklu, geodetski elaborat i projekat zatečenog stanja.
Ako su objekti izgrađeni pre 1968. godine, a uneti su u zemljišne knjige, onda ne potpadaju pod legalizaciju, ako postoji dokaz o godini gradnje.
Vlasnici stanova imaju mogućnost da samostalno podnesu zahtev za legalizaciju, ako je izgrada izgrađena pre dve ili tri decenije, bez obzira da li je sama zgrada legalizovana.
Procedura za legalizaciju stana identična je kao i za druge objekte, kada se radi o dokumentaciji.
Kada se radi o legalizaciji objekata na selu, potrebno je uraditi geodetske radove i sakupiti svu potrebnu dokumentaciju, kako bi objekat zvanično bio upisan u katastar.
Sugrađani moraju da legalizuju i svoje garažne objekte, a za to će im biti potrebna snimak izvedenog projekta, zatim izjava odgovornog projektanta i vlasnika, a jedinice lokalne samouprave određuju cenu legalizacije garaža.
Ipak postoje primeri koji ne podležu legalizaciji kao što su objekti za koje je izdato rešenje o građevinskoj dozvoli, ali se koristi bez upotrebne dozvole ili kada su objekti izgrađeni bez građevinske dozvole koja u vreme izgradnje nije bila propisana obaveza.
Legalizaciji ne podležu ni objekti izgrađeni na odgovarajućoj podlozi, kao što je klizište ili močvarno tlo, ili od nesigurnih materijala, ali i objekti napravljeni na javnim površinama ili onim predviđenim za gradnju objekata javne namene.
Rokovi za legalizaciju objekata
Ako je objekat izgrađen nakon pokretanja legalizacije, ne postoji precizan rok za njegovo ozakonjenje, a stučnjaci ističu da ovo zavisi od opštine i agilnosti radnika.
Postupak legalizacije objekata nekada može biti veoma spor zbog mnogo predmeta. Među izazove, stručnjaci vide i to što u jedinicama lokalne samouprave ima mnogo i neobučenog kadra, pa se dešava da tako na primer pravnici gledaju geodetske radove.
Koliko iznose takse za legalizaciju objekata
Kada se radi o taksama, ona je do 5.000 dinara za objekte do 100 kvadrata, a 15.000 za kuće od 100 do 200 kvadrata, dok je 20.000 dinara za objekte koji imaju od 200 do 300 kvadrata.
Vlasnici moraju da izdvoje 50.000 dinara za porodične stambene objekte površine veće od 300 kvadrata.
Taksa za legalizaciju objekata u iznosu od 250.000 dinara plaća se za stambene zgrade, koje se sastoje od više stanova, površine do 500 kvadrata i komercijalne objekte iste kvadrature.
