Cene nafte na svetskom tržištu prošle nedelje su porasle za više od 10 %, što je njihov najveći nedeljni skok u više od godinu dana, jer je zbog uragana Ida zatvoren veliki deo proizvodnje nafte u Meksičkom zalivu.
Cena barela na londonskoj berzi skočila je prošle nedelje 11,5 %, na 72,7 dolara, dok je na američkom tržištu barel poskupeo 10,3 % na 68,75 dolara.
Najveći nedeljni skok cena od juna prošle godine, čime su nadoknađeni svi gubici od prethodne nedelje, kada su cene pale oko 9 %, najviše je posledica zatvaranja proizvodnje u Meksičkom zalivu zbog opasnosti od uragana Ida, piše portal Seebiz.
Naftne kompanije počele su u četvrtak da evakuišu radnike sa platformi, a u petak je bilo ugašeno već 59 % proizvodnje u meksičkom zalivu.
U zalivu se proizvodi 17 % američke sirove nafte i 5 % prirodnog plina, a uz obalu je smešteno više od 45 % ukupnih američkih rafinerijskih kapaciteta.
„Trgovci energentima podižu cene nafte, predviđajući poremećaje u proizvodnji u Meksičkom zalivu, ali i zbog sve raširenijih očekivanja da bi se OPEK+ mogao odupreti zahtevima za povećanjem proizvodnje, s obzirom na uticaj delta soja na potražnju za sirovom naftom u poslednje vreme, tumači Edvard Moja, iz OANDA-e.
Vašington je nedavno pozvao Organizaciju zemalja izvoznica nafte (OPEK) i njene saveznike predvođene Rusijom ( OPEK+) da povećaju proizvodnju, kako oporavak svetske ekonomije od korona krize ne bi došao pod znak pitanja.
OPEK+ trebao bi da se sastane 1. septembra i razgovarati o proizvodnoj politici.
Podršku cenama pružio je prošle nedelje i pad vrednosti dolara prema „košarici“ valuta, jer to znači da je nafta jeftinija za imatelje ostalih važnijih svetskih valuta.
Nedelju dana pre cene su oštro pale, jer se sve više država u svetu suočava s rastom broja novozaraženih korona virusa, zbog čega ograničavaju putovanja u nastojanju da suzbiju širenje pandemije.
Zbog toga se trgovci plaše slabljenja potražnje za gorivom, nakon što je celog leta rasla.
S druge strane, proizvodnja u Americi raste. U petak je kompanija Baker Hughes objavila da je u avgustu broj aktivnih bušotinskih postrojenja u Americi porastao za njih 25, na ukupno 410, što je najveći rast tog broja od januara.
