Američki dolar nastavio da pada nakon najgore nedelje od maja
Ivana S.
Objavljeno 05/08/2021
Američki dolar je opet oslabio, jer su se investitori ponovo okrenuli ulaganjima u rizičniju imovinu, posle prošlonedeljnog saopštenja Federalnih rezervi (FED) da neće žuriti s povećanjem kamata, ni sa povlačenjem finansijske podrške privredi Amerike.
Dolarski indeks, koji meri vrednost dolara prema korpi 6 glavnih rivalskih valuta, potonuo je za 0,17 % na 91,937 poena na trgovanju do 14 časova po srednjoevropskom vremenu, prenosi Rojters.
Prošle nedelje dolarski indeks je pao za 0,88 %, što je njegova najgora trgovačka sedmica od početka maja, udaljivši se od troipomesečnog maksimuma zabeleženog samo 7 dana ranije, kada su trgovci očekivali da će FED nagovestiti skoriji početak pooštravanja monetarne politike.
Evro je ojačao prema dolaru za 0,16 %, na 1,8884 USD. Jedinstvena valuta evropskog monetarnog bloka gotovo da nije reagovala na objavu kompanije IHS Markit da se indeks menadžera nabavke (PMI) za proizvodni sektor evrozone spustio u julu sa junskog rekordnog nivoa, mada je ostao na pozitivnoj teritoriji.
Britanska funta je porasla u odnosu na dolar za 0,17 %, na 1,3913 USD, uoči sednice Banke Engleske kasnije ove nedelje.
Glavni indeksi na Vol Stritu su na početku trgovanja u Njujorku u usponu, pošto su poboljšani izgledi za usvajanje američkog zakona o ulaganjima u infrastrukturu podgrejali apetite investitora za rizikom.
Čini se da su akteri na valutnim tržištima spremni da se uzdrže od krupnijih poteza uoči predstojećeg julskog izveštaja o zapošljavanju u nepoljoprivrednom sektoru u Americi, koji treba da bude objavljen u petak, ocenjuje britanska agencija.
Drugi važan događaj koji bi mogao da utiče na berzanska kretnja je okupljanje centralnih bankara krajem avgusta na godišnjem simpozijumu u Džekson Holu u Vajomingu, a na kojem bi zvaničnici FED-a mogli da promene ili da potvrde svoj stav o relaksiranoj monetarnoj politici.
