ITALIJA PO DRUGI PUT PRVAK EVROPE
Posle mesec dana završeno je Evropsko prvenstvo u fudbalu, a novi šampion je Italija koja je u finalu posle 1:1 penalima 3:2 savladala Englesku.
Bila je to žestoka utakmica dve najbolje ekipe koje su to potvrdile i nadahnutim pevanjem himni na krcatom Vembliju, uz dominantnu gostujuću publiku iako su i domaći navijači vatreno navijali . Da ne bude zabune Italija je formalno bila domaćin. Neočekivano, već u 2. minutu, Englezi su poveli 1:0. Kejn je našao na desnoj strani Tripijea, a ovaj je posle centaršuta pronašao kolegu sa leve strane Šoa, usledio je precizan udarac i lopta se od stative odbila u mrežu. Brzi gol šokirao je Italijane, ekipa koja je do sada primila tri gola oporavljala se u narednim minutima, a Englezi su se vratili svojoj opreznoj igri sa tri štopera, dva bočna i dva zadnja vezna uz koju su do večeras primili samo jedan gol. Da nije bilo sumnjivog penala protiv Danske Kujpers bi verovatno kaznio kontakt Bonućija sa Sterlingom sredinom poluvremena, napadač Mančester Sitija sam je pokušavao da dodje u šansu, to isto važi za Kjezu, ali odbrane su bile vrlo sigurne pa se na pauzu otišlo sa prednošću „Gordog albiona“. U drugom poluvremenu Italija je pojačala pritisak, ali je do izjednačenja došla posle kornera, prvo je Stouns srušio Kjelinija, pa je Verati šutirao glavom, Pikford je loptu odbio u stativu, na nju je natrčao Bonući i u 67. minutu bilo je 1:1. Štoper „azura“ je sada rekorder svoje zemlje sa 18 utakmica na evro-završnim turnirima i sa 34 godine najstariji strelac u finalnim duelima. Do kraja regularnog dela bilo je nekoliko pokušaja sa obe strane, ali su golmani bili sigurni. Manćini uvodi u igru Berardija, Belotija, Kristantea, Florencija, Lokatelija i Bernardeskija, a Sautgejt Hendersona, Saku, Griliša, Rašforda i Sanča. U produžecima nije bilo ozbiljnijih prilika, igralo se i dalje brzo, borbeno, ali isključivo izmedju dva šesnaestreca, bez značajnijeg rizika jer je očigledno svima bilo jasno da će penali odlučiti pobednika.
NESIGURNOST MLADIH ENGLEZA
Pošto je i posle 120 minuta ostalo 1:1 pristupilo se onome što većina igrača mrzi – jedanaestercima. Berardi je bio siguran, kao i Kejn, ali je Pikford neodlučnom Belotiju odbranio udarac. Megvajer šutira pod prečku i Engleska vodi 2:1. U trećoj seriji Bonući izjednačuje na 2:2, a neodlučni Rašford pogadja stativu. Potom Bernardeski šutira precizno po sredini gola za 3:2, a Donaruma brani udarac Sanča koji je kao i Rašford ušao u igru u 117. minutu. Inače preciznom Žoržinju Pikford skreće loptu u stativu koja mu se potom vraća u naručje, a uplašeni mladi Saka propušta priliku da ostavi Engleze u životu pošto Donaruma još jednom uspešno čita protivnika i odbija loptu u polje. Kakva radost Italijana, posle 53 godine ponovo su prvaci Evrope, a Englezi posle svog prvog evrofinala i dalje ostaju bez titule. Čestitke Manćiniju jer je ovo bila 34 utakmica njegovog tima bez poraza. Italija je zasluženo prvak, u grupi su igrali lepo i efikasno (Turska 3:0, Švajcarska 3:0, Vels 1:0), potom su igralo lepo i čvrsto (Austrija 2:1, Belgija 2:1, Španija 1:1, 4:2), a svoju mentalnu nadmoć pokazali su preciznijim izvodjenjem penala posebno u finalu. Engleska je pokazala svoju snagu, posle četvrtog mesta na Svetskom prvenstvu sada je druga u Evropi, očekivala je više, ali ima mladu i jaku ekipu koja je u vrhu svetskog fudbala. Sautgejt je izgleda bio prinudjen da optereti neiskusne igrače tipa Saka i Sančo da izvode penale, ali ne možete da prisiljavate starije igrače na odgovornost ukoliko oni nemaju hrabrosti za takve stvari. I za kraj prenosimo izjave Kjelinija – „svi igrači, cela Italija, apsolutno svi smo osećali u vazduhu miris pobede i slavlja, pripremali smo se i znali da nam trofej neće izmaći“ i Megvajera – “ imali smo sve i izgubili smo sve, strašno sam razočaran“. EURO 2020 bio je eksperimentalan kao i cela godina iza nas, ali izuzetno zanimljiv, kvalitetan i neizvestan. Naredno prvenstvo biće održano u Nemačkoj 2024. sa takodje 24 reprezentacije medju kojima po prvi put očekujemo i Srbiju.
autor Aleksandar Kovandžić
