ITALIJANI I ENGLEZI KROZ STATISTIKU
Finalisti EURO 2020 Italija i Engleska polako se pripremaju za nedeljni okršaj posle kojeg ćemo videti da li će formalni domaćini po drugi put ili neformalni gosti po prvi put biti evropski prvaci.
Istorijat donosi pregršt zanimljivih detalja pa ćemo se zabaviti statistikom pre 60 godina osnovanog takmičenja. Italija je bila pobednik 1968. posle ponovljenog duela sa Jugoslavijom, ali je tek od 1988. redovan učesnik pošto je na prvih sedam finalnih turnira učestvovala samo dvaput (1968. i 1980. kao domaćin bila je četvrta). Italijani su dva puta posle toga izgubili u finalu (2000. i 2012.) Najubedljivije pobede ostvarili su na aktuelnom prvenstvu protiv Turske i Švajcarske 3:0, a najteži poraz je 4:0 od Španije. Najviše utakmica na završnom turniru odigrali su Bufon i Bonući po 17, Kjelini 16, Maldini i del Piero 13, Kasano 12 što znači da Bonući u nedelju postaje rekorder. Najefikasniji strelci su Baloteli i Kasano sa po 3 gola što znači da Federiko Kjeza, Insinje, Lokateli, Imobile i Pesina, koji su dali po dva gola, mogu da izjednače ili postave novi rekord.
Engleska je bila treća 1968, prvi put posle toga je igrala na završnom turniru 1980, zatim je 1996. kao domaćin bila u polufinalu, a 2004. i 2012. u četvrtfinalu. Najubedljiviju pobedu ostvarila je protiv Ukrajine 4:0, a najteži poraz od 3:1 doživela je protiv SSSR-a. Najviše nastupa imaju Geri Nevil 11, Kejn 10, Runi, Adams, Širer i Džerard 9, Sterling, Kol, Hart, Pirs 8, što znači da će Kejn i Sterling već za tri godine biti usamljeni na čelu liste. Najbolji strelci su Širer sa 7, Runi 6, Kejn 4, Lampard i Sterling sa po 3 gola.
DOMINANTNI ŠPANCI I NEMCI
Dve reprezentacije bile su do sada po tri puta prvaci, Španija 1964, 2008. i 2012. godine i Nemačka (uključujući i SR Nemačku) 1972, 1980. i 1996. Francuska je pobedila 1984. i 2000. godine. Smo tri puta su zemlje domaćini bile i pobednice – Španija 1964, Italija 1968. i Francuska 1984. Samo je Španija dva puta uzastopno pobedila u finalu (2008. i 2012), dok su SSSR (1960. i 1964) i Nemačka (1972. i 1976) svoje drugo vezano finale gubile. Zanimljivo da su po tri puta u finalu izgubili SSSR (1964, 1972. i 1988) i Nemačka (1976, 1992. i 2008), a dva puta Jugoslavija (1960. i 1968) i Italija (2000. i 2012). Tri reprezentacije su istovremeno bile i svetski i evropski prvaci – Nemačka 1972. i 1974, Francuska 1998. i 2000. i Španija 2008, 2010 i 2012.
Nemac Berti Fogst je jedini uspeo da kao igrač 1972. i kao trener 1996. bude evropski prvak.
Nekolicina igrača ostvarila je i duple trijumfe u kalendarskoj godini u kupu ili ligi šampiona i evropskom prvenstvu. Luis Suarez je 1964. sa Milanom i Španijom bio prvak Evrope, Van Brojkelen, Kuman, van Erle i Vanenburg 1988. sa PSV-om i Holandijom, Tores i Mata 2012. sa Čelsijem i Španijom, te Pepe i Kristijano Ronaldo 2016. sa Realom i Portugalijom.
Najviše golova na jednom završnom turniru dao je Platini (9 na 6 mečeva) 1984, 6 golova dao je Grizman na 7 utakmica 2016, 5 golova na 6 mečeva dao je van Basten 1988, po 5 golova dali su Klajvert (6 mečeva), Širer (4 meča) i Milošević (4 meča) 2000. i Baroš (5 mečeva) 2004. Diter Miler dao je na dve utakmice 4 gola 1976, a najbolji strelci bili su još i Džajić sa dva gola na dva meča 1968. i Jerković sa Ivanovim, Ponedeljnikom i Etom 1960. takodje dva gola na dva meča. Ne treba zaboraviti da su se do 1980. u završnicu plasirale samo 4 ekipe, do 1996. osam ekipa, a danas učestvuju 24 tima.
Najstariji igrači na Evropskim prvenstvima bili su Madjar Kiralji (40 godina, 2016), Nemac Mateus (39, 2000)), pa Danac Olsen (38, 1988), Holandjanin Stekelenburg (38, 2021) i Englez Šilton (38, 1988). Najmladji igrači su Poljak Kozlovski (17 godina 246 dana) i Englez Belingem (17 godina 349 dana) učesnici završnog turnira ove 2021, a domaći igrač može da se domogne i titule. Najstariji strelci su Austrijanac Ivica Vastić (38, 2008), Makedonac Goran Pandev (37, 2021), Madjar Zoltan Gera (37, 2016) te Irac Geret Mekoli (2016) i Portugalac Kristijan Ronaldo koji su bili strelci sa po 36 godina. Najmladji strelci su Švajcarac Johan Fonlanten 2004. (18 godina 141 dan), Englez Vejn Runi 2004. (18 godina 237 dana), Portugalac Renato Sančes 2016. (18 godina 317 dana), Dragan Stojković 1984. (19 godina 108 dana) i Portugalac Kristijano Ronaldo 2004. (19 godina 127 dana).
Najviše golova na Evropskim prvenstvima palo je na sledećim mečevima – 9, 1960, Francuska –Jugoslavija 4:5/ 8, 2021, Španija – Hrvatska 5:3/ 7, 2000, Španija – Jugoslavija 4:3/ 7, 2000, Holandija – Jugoslavija 6:1/7, 2016, Francuska – Island 5:2. Zapanjujuće prisustvo SFRJ ili njenih bivših članova. Najubedljiviju pobedu zabeležila je Holandija protiv Jugoslavije 6:1, a po 5:0 pobedila je Francuska – Belgiju (1984), Danska – Jugoslaviju (1984), Švedska – Bugarsku (2004) i Španija – Slovačku (2021). Het–trik na šampionatu realizovali su Diter Miler 1976, Klaus Alofs 1980, Mišel Platini dva puta 1984, Marko van Basten 1988, Patrik Klajvert i Seržo Konseisao 2000. i David Vilja 2008. Najbrži het-trik, za 18 minuta, ostvario je Platini u pobedi nad Jugoslavijom 3:2 1984. godine. Najbrži gol na evropskim prvenstvima postigao je Rus Kiričenko 2004 (Rusija – Grčka 2:1) posle 1 minuta i 7 sekundi, a zamalo da ga sustignu sa aktuelnog šampionata Švedjanin Forsberg (1 minut 22 sekunde, Švedska – Poljska 3:2) i Danac Poulsen ( 1 minut 39 sekundi, Danska – Belgija 1:2). Jedini fudbaler koji je igrao na pet evropskih prvenstava je Portugalac Kristijano Ronaldo koji je rekorder i sa 25 odigranih utakmica na završnom turniru.
autor Aleksandar Kovandžić
