Ser Dejvid Atenboro 8. maja puni 100 godina: Glas koji nas je naučio kako da vidimo svet

Postoji veoma malo glasova koje prepoznajete odmah, bilo gde na svetu. Još manje onih kojima verujete. A gotovo nijedan nije oblikovao način na koji generacije ljudi razumeju život na Zemlji.

Kako kaže Majk Ganton, kreativni direktor BBC Natural History Unit-a:

Ganton to opisuje jednostavno:

Kako primećuje Majk Dejvis:

Kako objašnjava Tom Hju-Džons, producent serije Wild London:

Hju-Džons ističe još nešto na šta publika danas posebno reaguje:

Wild London – Tom Hugh-Jones, producent

Tom Hugh-Jones je producent BBC Studios Natural History Unit-a, poznat po radu na inovativnim prirodnjačkim projektima koji priče o životinjskom svetu smeštaju u nova i neočekivana okruženja. Kao producent filma Wild London, istražuje odnos urbanog života i prirode, nadovezujući se na svoj raniji rad na serijalu Planet Earth II. Film donosi intimniju i ličniju perspektivu, oblikovanu u saradnji sa Dejvidom Atenboroom, čija naracija ovom pristupu pripovedanju daje i autoritet i toplinu.

P: Da li postoji poseban razlog zbog kojeg ste odlučili da govorite o životinjama u gradu?

Tom Hugh-Jones: Svet postaje sve urbanizovaniji. Posmatrati ljudski i prirodni svet kao potpuno odvojene više nije održiv model za ovu planetu. Moramo da razmišljamo o tome kako možemo da koegzistiramo, kako možemo da živimo zajedno u skladu.

Kako divlji prostori i priroda postaju sve intenzivnije eksploatisani ili pretvarani u poljoprivredne površine, životinje sve češće dolaze u gradove. A mi možemo da im pomognemo da tamo pronađu ono što im je potrebno — hranu, sklonište i slično. Time ne činimo dobro samo životinjama, već i sebi. Postoji mnogo dokaza da povezivanje sa prirodom i susreti sa životinjama pozitivno utiču na naše mentalno zdravlje, tako da smo na kraju upravo mi najveći korisnici takvog pristupa.

P: Koliko je trajalo snimanje filma Wild London? Da li se razlikovalo od drugih produkcija?

Tom Hugh-Jones: Film je zapravo snimljen veoma brzo. Kada smo predstavili ideju BBC-ju, veoma im se dopala i rekli su da bi voleli da ga emituju oko Božića. A to je bilo u martu. Tako da smo praktično morali da ubrzamo ceo proces i završimo film za devet meseci.

Postoje određeni izazovi kod snimanja u gradu. Teže je dobiti sve potrebne dozvole. Morate da razgovarate sa gradskim vlastima, policijom i vlasnicima zgrada pre nego što uopšte počnete da snimate. Ako pokušavate da pratite životinju kroz grad, to može postati veoma komplikovano.

S druge strane, nema potrebe za velikim putovanjima, što dosta olakšava proces.

P: Koju priču ste želeli da ispričate ovim filmom?

Tom Hugh-Jones: Naravno, kod prirodnjačkih filmova teško je napisati scenario i slepo ga pratiti. Morate da se prilagođavate prirodi koju snimate. Ali imali smo prilično jasnu ideju o tome kakvu priču želimo da ispričamo.

Želeli smo da pokažemo kako životinje uspevaju da prežive u ekstremnim uslovima, zatim kako određeni delovi Londona zapravo mogu biti veoma pogodni za divlje životinje, a onda i da pogledamo u budućnost i razmotrimo inicijative koje bi mogle da doprinesu pozitivnijem ishodu za lokalni životinjski svet.

Takođe smo želeli da prikažemo grad kroz Dejvidove oči. Da pokažemo kako se London promenio tokom njegovog života — od mesta koje je bilo prilično neprijateljsko prema životinjama do grada koji im danas mnogo više izlazi u susret.

P: Prirodnjačke produkcije obično povezujemo sa udaljenim i egzotičnim lokacijama. Čija je bila ideja da se napravi film o Londonu?

Tom Hugh-Jones: Ideja je zapravo bila moja. Bio sam showrunner serijala Planet Earth II, gde smo imali epizodu o gradovima. U to vreme mnogi su govorili: „Ne možete napraviti epizodu prirodnjačkog serijala o gradovima.“ Ali mislim da je važno da programi o prirodi postanu moderniji i da prikazuju svet onakav kakav zaista jeste.

Ta epizoda se pokazala kao veliki uspeh. Mislim da se svima dopala, a nakon nje usledio je čitav niz filmova o urbanom životinjskom svetu.

Tada sam shvatio da je moguće napraviti zanimljive i vizuelno snažne filmove u urbanom okruženju. Takođe sam želeo da snimim film sa Ser Dejvidom u kojem bi mogao da ispriča intimniju priču.

Pretpostavljam da većina ljudi zamišlja Dejvida kako živi na selu, okružen prirodom i životinjama. Ali on zapravo živi u Londonu i tu je već 75 godina. Neko bi mogao da se zapita: „Zašto najvoljeniji svetski prirodnjak živi usred grada?“ Ali kada razgovarate sa Dejvidom, on počinje da priča o mestima na koja odlazi da pobegne od gradske gužve — poput Richmond Parka i drugih lokacija gde posmatra životinje.

Najpouzdaniji glas na svetu vam zapravo govori: „Pogledajte, i ja uživam da posmatram prirodu usred grada — a možete i vi.“

P: Da li planirate nastavak projekta i slične filmove o drugim gradovima?

Tom Hugh-Jones: Veoma bih voleo. Mislim da bi se ideja lako mogla preneti i na druge gradove. Los Anđeles bi, recimo, bio sjajan primer. To je Holivud, centar automobilske kulture, a opet imaju pume i velike bele ajkule tik uz obalu. Mislim da većina ljudi ne razmišlja o tim stvarima kada pomisli na Los Anđeles.

P: Kao što ste rekli, naracija Ser Dejvida je povremeno veoma intimna. Publika nije navikla na to. Da li mu je bilo teško da pređe na ličniji pristup?

Tom Hugh-Jones: Mislim da se to dogodilo prirodno. Ser Dejvid uvek pogleda scenario i prilagodi ga sebi. Malo smo se pribojavali da mu se možda neće dopasti neke ličnije scene koje smo napisali, ali nas je iznenadilo koliko je bio otvoren za njih.

P: U filmu ima mnogo sjajnih scena. Da li postoji neka koja vam je posebno draga?

Tom Hugh-Jones: Mislim da mi je omiljena scena sa ježem. Za mene je to veoma ljudska priča. Ideja mužjaka koji se izgubi dok traži ljubav na ulicama Londona, a onda pronađe neku vrstu oaze u jednoj bašti, iz koje zatim dolazi do drugih vrtova — zaista je divna.

Volim što priča ima uspone i padove, razne preokrete, ali se na kraju sve zaokruži.

P: Da li ste naučili nešto novo tokom rada na filmu Wild London?

Tom Hugh-Jones: Kao autor, mislim da stalno morate da pronalazite nove ideje i nove načine da povežete publiku sa prirodom. Iskreno, iznenadilo me je koliko je ovaj film odjeknuo među ljudima.

Iznenadilo me je koliko je publiku dotakao i koliko sam reakcija dobio, posebno imajući u vidu da ga vodi čovek koji ima skoro 100 godina.

Mnogo mladih ljudi mi je prilazilo da razgovara o Wild London, i mnogo sam naučio iz toga. Mislim da sa svakim filmom naučite nešto novo, a onda to nosite dalje u sledeći projekat.

Jedna od ključnih stvari koje sam naučio kroz Wild London jeste da publika želi nešto stvarno. Mislim da ljudi žele autentičnost.

Takođe sam imao priliku da malo bolje upoznam Ser Dejvida. On je oduvek sebe video kao nekoga ko prenosi informacije i govori o životinjama, ali ovde je pokazao i svoju topliju, ličniju, gotovo dečačku stranu. I mislim da me je to podsetilo zašto ga ljudi toliko vole.

P: Kako se približava rođendan Ser Dejvida, šta biste mu poželeli ovom prilikom?

Tom Hugh-Jones: Poželeo bih mu još mnogo godina zdravlja i sreće. Nadam se da će nastaviti da radi, jer znam koliko je strastven prema onome što radi. Nadam se da će moći da nastavi.

Takođe znam da ne voli veliku pompu, a znam da će sada dobiti mnogo pažnje, pa se nadam da će uspeti da prođe kroz sva ta slavlja i potom pronađe malo mira.

Ali pre svega, mislim da treba da mu kažem „hvala“. Moja karijera i moj život u velikoj meri su oblikovani njegovim radom. Kao dete gledao sam njegove emisije i maštao da jednog dana snimam takve filmove, a neki od najvećih uspeha u mojoj karijeri dogodili su se upravo zahvaljujući njegovom učešću.

On je bio ogromna figura u mom životu. Tako da jedno veliko, veliko hvala njemu — od mene i od svih nas.

- Advertisement -