Kafa radi jednu stvar mozgu, čak i bez kofeina

Kako bi proverili da li je kofein ključni faktor, istraživači su zamolili 31 ispitanika koji piju kafu da se dve nedelje uzdrže od svog omiljenog napitka.

Nakon tog perioda apstinencije, učesnici su ponovo počeli da piju kafu, s tim da je 16 osoba tokom tri nedelje konzumiralo kafu sa kofeinom, a 15 bezkofeinsku, ne znajući koju vrstu piju.

Nakon povratka kafi, kod svih su zabeležene promene u crevnom mikrobiomu, što ukazuje na to da su neki sojevi crevnih mikroba osetljivi na prisustvo kafe, nezavisno od kofeina

Različiti efekti kofeinske i bezkofeinske kafe

Obe vrste kafe smanjile su stres, depresiju, impulsivnost i upale, a istovremeno su poboljšale raspoloženje i kognitivne sposobnosti, navode autori studije.

Ipak, samo je kafa sa kofeinom povezana sa smanjenjem anksioznosti, psihološkog stresa i krvnog pritiska, kao i sa poboljšanom pažnjom i nošenjem sa stresom. Zanimljivo je da su na početku i nakon ponovnog uvođenja kofeina osobe koje piju kafu pokazale veću impulsivnost i emocionalnu reaktivnost od onih koje je ne piju.

S druge strane, bezkofeinska kafa dovela je do poboljšanja sna, fizičke aktivnosti i pamćenja. Ovi nalazi ukazuju na to da kofein ima specifične efekte na raspoloženje i kogniciju, ali i da bezkofeinska kafa može uticati na vezu između creva i mozga.

Više od samog kofeina

Kafa se povezuje sa širokim spektrom zdravstvenih koristi.

Kafa je mnogo više od kofeina – to je složen prehrambeni faktor koji stupa u interakciju sa našim crevnim mikrobima, metabolizmom, pa čak i emocionalnim stanjem, objašnjava mikrobiolog John Cryan. Naši rezultati sugerišu da kafa, bilo da sadrži kofein ili ne, može uticati na zdravlje na različite, ali komplementarne načine.

Ograničenja i snaga studije

Istraživanje se oslanja na poznate veze između promena u crevnim mikrobima i promena u raspoloženju i ponašanju. Jedno od ograničenja je to što se zasniva na subjektivnim izveštajima učesnika o sopstvenom raspoloženju i ponašanju, što ne mora uvek odražavati stvarno stanje.

Ipak, snaga studije leži u detaljnoj analizi načina na koji su učesnici obrađivali jedinjenja iz kafe, povezujući te razlike sa metaboličkim obrascima njihovog crevnog mikrobioma.

To pruža jači dokaz da kafa nije samo povezana sa zdravstvenim koristima, već da bi mogla imati aktivnu ulogu u njihovom nastanku. Ipak, teško je to nedvosmisleno dokazati s obzirom na to koliko još uvek malo znamo o crevnom mikrobiomu, njegovom uticaju na mozak i načinu na koji se kafa obrađuje u crevima.

Put ka budućim istraživanjima

„Odnos između probavnog i mentalnog zdravlja sve se bolje razume, ali mehanizmi koji stoje iza efekta kafe na osu creva–mozak i dalje su nejasni“, kaže Krajen.

Potrebno je još mnogo istraživanja, ali ovi rezultati doprinose sve većem broju dokaza da je kafa korisna za telo i um, jer se povezuje sa smanjenjem stresa, poboljšanjem raspoloženja i mogućim ublažavanjem simptoma depresije. Čak i bezkofeinska kafa, kako pokazuju neke studije, poboljšava kognitivne funkcije.

Ovo novo istraživanje potvrđuje da i kafa sa kofeinom i bez njega mogu imati fiziološke i psihološke prednosti i nedostatke, koje bi svaki pojedinac trebalo da proceni u skladu sa željenim efektima.

Sveobuhvatni uvidi studije otvaraju put budućim istraživanjima koja će iskoristiti ove interakcije za potencijalne zdravstvene intervencije, zaključuje istraživački tim, naglašavajući važnost razumevanja višestrukih efekata kafe na ljudsku fiziologiju.

Studija je objavljena u časopisu Nature Communications.