Zatvaranje Ormuskog moreuza do sada koštalo zemlje Persijskog zaliva više od 50 milijardi dolara

Zatvaranje Ormuskog moreuza, koji opslužuje 20 odsto globalnog transporta nafte i služi kao glavna kapija za trgovinu tečnim prirodnim gasom (LNG), povećalo je finansijski pritisak na ekonomije zemalja Zaliva, a izvoz nafte pao je 36 odsto, ističe agencija Anadolija podatke iz analize.

Između 27. februara i 30. marta, izvoz nafte iz Irana, Iraka, Kuvajta, Saudijske Arabije, UAE i Bahreina opao je sa 12,323 miliona barela dnevno na 7,833 miliona barela, što je smanjenje od 36,4 odsto.

Sukob, izazvan napadima SAD i Izraela na Iran, praćenim odmazdnim merama Teherana, ušao je u drugi mesec i proširio se u širu regionalnu krizu.

U izveštaju koji je objavio Istraživački centar za energetske strategije i politike Turske (TESPAM) sa sedištem u Ankari, Anadolija ističe da je smanjeni izvoz je rezultirao gubitkom od 15,275 milijardi dolara prihoda od nafte.

Ako se uračunaju poremećaji u isporuci tečnog prirodnog gasa (LNG), pošiljki, energetskih postrojenja i drugih sektora, ukupni gubici premašuju 50 milijardi dolara, navodi se.

Smanjeni saobraćaj kroz moreuz značajno je smanjio obim izvoza, smanjujući primarne izvore prihoda zalivskih ekonomija.

Pored energetskih tržišta, sukob je usporio ekonomsku aktivnost u celom regionu, utičući na proizvodnju, infrastrukturu, logistiku, trgovinske puteve, finansije i turizam, navodi u analizi TESPAM, podsećajući da zemlje zalisvkog regiona proizvodi oko 30 miliona barela nafte dnevno, što predstavlja skoro jednu trećinu globalne ponude.

Podaci Međunarodne agencije za energetiku (IEA) sa sedištem u Parizu pokazuju da oko 25 odsto globalnih pomorskih isporuka nafte prelazi kroz Ormuski moreuz, a glavne azijske ekonomije, uključujući Kinu, Japan, Južnu Koreju i Indiju, u velikoj meri zavise od snabdevanja energijom iz Zaliva, pri čemu se 44 odsto sirove nafte koja se isporučuje iz regiona izvozi u Kinu i Indiju.

Uz konstataciju da je reč o najozbiljnijem poremećaju snabdevanja u modernoj istoriji, predsednik Istraživačkog centra TESPAM Ogužan Akjener, rekao je da zemlje preduzimaju mere za da bi smanjile posledice poremećaja.

On je upozorio da bi produženi sukob mogao produbiti izazove u energetskom, transportnom i prehrambenom sektoru.

Akjener je istakao da je kriza preoblikovala globalnu energetsku dinamiku, a da su najveći gubitnici k izvoznici iz Zaliva, azijski uvoznici nafte i tečnog prirodnog gasa (TPG), tankerski transport i zemlje zavisne od trgovine kroz Ormuski moreuz.