Petina svetske nafte u klopci ukoliko Iran zatvori Ormuski moreuz

Bliski istok je vodeći svetski region po proizvodnji nafte i veliki centar pomorske trgovine. Njegovi plovni putevi predstavljaju ključnu rutu za teretne brodove, koji prevoze naftu, kao i za kontejnerske brodove sa robom i aparatima.

To je posebno slučaj sa Ormuskim moreuzom, kroz koji prolazi petina svetske trgovine naftom.

Na ulazu u Persijski zaliv, ovaj uski prolaz nalazi se u teritorijalnim vodama Irana i Omana, a na najužem delu širok je svega 33 kilometra. On se uliva u Omanski zaliv, odakle brodovi mogu da plove ka ostatku sveta. piše Sky news u analizi.

Analitičari banke Goldman Saks ranije su predviđali da bi blokada moreuza mogla da pogura cenu nafte iznad 100 dolara (74 funte) po barelu.

Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, inflacija u razvijenim ekonomijama raste za oko 0,4 % na svakih 10 % povećanja cena nafte.

Ipak, zatvaranje ove rute bio bi ekstreman potez za Iran, jer bi mogao da naljuti svog velikog kupca – Kinu – kao i Katar i Ujedinjene Arapske Emirate, dve druge velike proizvođačke zemlje nafte.

Isporuke nafte „kolabirale“ na ključnoj svetskoj tački uskog grla

Iran je relativno mali proizvođač nafte, sa svega 3 % globalne ponude u januaru, prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA).

Međutim, razlog zbog kog su napadi na Iran izazvali toliku zabrinutost za globalne zalihe nafte – pored tragičnog gubitka života – jeste to što Iran kontroliše vitalnu tranzitnu tačku za naftu, Ormuski moreuz.

Dva velika pitanja određuju kakve će biti posledice: Da li će Iran zatvoriti moreuz i čak i ako ostane otvoren, da li će brodovi prolaziti njime dok osiguravajuće kuće prete povlačenjem pokrića ili povećanjem premija?

Delimičan odgovor stiže od analitičke agencije Kpler.

Izlasci iz istočnog dela moreuza juče su „kolabirali“ na samo tri tankera sa sirovom naftom, navodi se.

Kombinacija napada u blizini ulaza u zaliv, „neuobičajeno brzog preformiranja cena osiguranja od ratnog rizika“ i obaveštenja o otkazivanju osiguranja doprinela je takvoj situaciji.

Čekanje da se situacija stabilizuje usporiće plovidbu i ograničiti isporuke. Korišćenje alternativnih ruta takođe znači sporiji dolazak i dodatne troškove.

Vikend je pokazao koliko brzo ‘otvoren’ moreuz može da postane funkcionalno ograničen kada se istovremeno poklope bezbednosna upozorenja, troškovi osiguranja i ometanja, dodaje Kpler.

Uoči vikenda, kroz moreuz je dnevno prolazilo od 10 do 11 tankera sa sirovom naftom, što je povišen broj i ukazuje na početni pokušaj da se teret isporuči pre rasta rizika.

Ovi podaci ne obuhvataju takozvane „mračne brodove“, plovila koja obično prevoze naftu pod zapadnim sankcijama i isključuju svoje sisteme za praćenje.

Iranski šef diplomatije: Ne planiramo zatvaranje Ormuskog moreuza

Iran za sada ne planira da zatvori Ormuski moreuz, nakon napada SAD i Izraela, izjavio je ministar spoljnih poslova Abas Aragči u razgovoru za Al Džaziru.

Ne nameravamo za sada da zatvorimo Ormuski moreuz, niti planiramo, u ovoj fazi, da preduzmemo bilo kakve mere koje bi poremetile plovidbu (moreuzom), rekao je šef iranske diplomatije.

Iran proizvodi oko 3,3 miliona barela dnevno i oko 1,3 miliona barela kondenzata i drugih tečnih ugljovodonika. U subotu su se čule eksplozije i na iranskom ostrvu Harg na severu Persijskog zaliva, gde se nalaze terminali iz kojih se stranim kupcima isporučuje 90 odsto iranskog izvoza nafte. Najveći kupac iranske nafte je Kina.

Tenziije na Bliskom istoku naglo su eskalirale nakon što su američke i izraelske snage u subotu ujutru napale Iran. Teheran je odgovorio napadima na Izrael i američke baze u zemljama uz Persijski zaliv, uključujući velike proizvođače nafte i gasa Katar, Kuvajt i Ujedinjene Arapske Emirate.

U međuvremenu je nekoliko vlasnika tankera, naftnih kompanija i trgovačkih kuća obustavilo tranzit nafte, goriva i tečnog prirodnog gasa kroz moreuz, koji se velikim delom nalazi u iranskim teritorijalnim vodama.