Poštujte mere: Niske temperature opasne po zdravlje

U početku postoji osećaj hladnoće u delu tela zahvaćenom promrzlinom koji prelazi u bol. Nagli prestanak osećaja hladnoće i bola predstavljaju znake početka smrzavanja. Koža je modra, bleda ili crvena. Kasnije nastaje otok, a ponekada i plikovi.

Opšta hipotermija (smrzavanje) je stanje snižene opšte telesne temperature. Nastaje kada organizam gubi više toplote nego što je može stvoriti.

U početku osoba ima osećaj hladnoće i drhti. Kasnije osećaj hladnoće prestaje, javljaju se umor, tromost i velika želja za snom.

Sve telesne i psihičke funkcije se usporavaju. Ukoliko se kod osobe koja je boravila na hladnoći uoče nekontrolisano drhtanje, nejasan govor, nestabilni pokreti, izražen umor, usporene reakcije i pospanost, neophodno je bez odlaganja potražiti stručnu medicinsku pomoć.

Osobu treba uvesti u toplu prostoriju, vlažnu odeću i obuću joj zameniti suvom i dati joj da pije tople zaslađene napitke ili toplu supu. Promrzle delove tela ne treba trljati kako bi se zagrejali, niti ih zagrevati stavljanjem termofora ili potapanjem u toplu vodu, navodi se u saopštenju Batuta.

Posebno osetljive grupe stanovništva

Novorođenčad, odojčad i mala deca su podložniji procesu hlađenja, pa se stalno mora proveravati da li su dovoljno zagrejani.

• Osobe starije od 65 godina su zbog usporene cirkulacije podložne bržem nastanku promrzlina i smrzavanju. Stare osobe su uglavnom i hronični bolesnici, što ih dodatno čini još osetljivijim.
• Osobe sa hroničnim nezaraznim bolestima kao što su šećerna bolest, bolesti srca i krvnih sudova i bolesti disajnih puteva.
• Osobe koje rade na otvorenom u uslovima niskih temperatura vazduha.
• Profesionalni sportisti i osobe koje se bave rekreacijom na otvorenom prostoru.
• Osobe pod uticajem alkohola.
• Osobe koje žive na otvorenom ili u neadekvatnom smeštaju – socijalno ugroženi pojedinci i porodice.

Saveti za očuvanje zdravlja

• Ograničite vreme boravka na otvorenom ili u nezagrevanom zatvorenom prostoru
• Ukoliko radite na otvorenom, trudite se da budete u stalnom pokretu, po mogućstvu zaklonjeni od direktnog uticaja vetra i snežnih padavina.
• Ako duže vreme boravite napolju, izloženi hladnoći, pravite češće pauze u toplim i suvim prostorijama.
• U uslovima ekstremnih hladnoća izbegavajte fizičku aktivnost na otvorenom.
• Održavajte telesnu temperaturu
• Koristite garderobu namenjenu za hladne i vlažne vremenske uslove. Slojevito oblačite toplu odeću (aktivni veš, pantalone, dukserice). Glavu zaštitite kapom, lice šalom, za zaštitu šaka koristite rukavice, a za zaštitu stopala vunene čarape i nepromočivu obuću.
• Nosite obuću sa gumenim hrapavim đonom pogodnu za sneg i led, koja ne sme da bude tesna, niti previše čvrsta, posebno u delu gde se nalaze prsti. Obuća treba da bude dovoljno duboka, odnosno da prekriva gležnjeve kako u njih ne bi upadao sneg, jer se vlažni delovi tela brže smrzavaju.
• Ako se odeća pokvasi, zameniti je suvom, što je pre moguće.
• Unosite što više toplih napitaka (čaj, supa).
• Izbegavajte napitke sa visokim sadržajem kofeina.
• Ne savetuje se unos alkohola u uslov
• ima niskih temperatura jer povećava rizik od hipotermije (smrzavanja).
• Jedite redovno – unosite topla, kuvana jela i namirnice veće energetske (kalorijske) vrednosti radi održavanja telesne temperature.
• Na vreme obezbedite zalihe namirnica dugog roka trajanja, posebno ako živite u udaljenim seoskim područjima.
• Proveravajte stanje grejanja u domaćinstvu. Bar jedna prostorija mora imati minimalnu preporučenu temperaturu od 18 do 21 °C.
• Budite oprezni u saobraćaju u uslovima niskih temperatura vazduha
• Ako ste pešak – budite obazrivi pri kretanju po snegu i ledu, kao i kada prelazite preko obeleženog pešačkog prelaza koji može biti klizav.
• Ako ste vozač – pre nego što upalite motorno vozilo očistite sneg i led.
• Redovno pratite informacije o vremenskim uslovima i postupajte u skladu sa upozorenjima izdatim od strane nadležnih službi.
• Obavezno koristite opremu potrebnu za zimske uslove vožnje (zimske gume, lanci).
• Izbegavajte da bez preke potrebe krećete na dalja putovanja, posebno u planinske predele, u uslovima kada ima snega i vetra na putnim pravcima koji prave snežne nanose.
• U slučaju da zbog obilnih snežnih padavina i neočišćenih puteva ostanete izolovani na putu, pozovite hitne službe (193 i 192).

Pobrinite se za osobe u svom okruženju

• Proveravajte starije članove porodice, prijatelje i susede koji žive sami i nabavite im sve što im je potrebno ako to ne mogu da učine sami.
• Ne dozvolite da starije osobe izlaze van kuće same, bez pratnje, jer to može povećati rizik od neželjenih padova i posledičnih povreda.
• Novorođenčad i malu decu ne treba izvoditi napolje u uslovima izuzetno niskih temperatura jer su pod većim rizikom od nastanka promrzlina i hipotermije.
• Osobe koje imaju bolesti srca i krvnih sudova kao i hronične bolesti disajnih organa treba da izbegavaju duži boravak na otvorenom u uslovima niskih temperatura, posebno u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima

Alarm upozorenja

U pojedinim delovima Srbija na snazi je i crveni stepen upozorenja da je vreme veoma opasno, zbog niskih temperatura.

Crveni nivo predstavlja vrlo opasno vreme, kada su prognozirane naročito opasne vremenske pojave i ističu da tada treba slediti naredne i savete nadležnih državnih službi uz kontinuirano praćenje izjava o stepenu opasnosti preko svih dostupnih medijskih izvora.

Narandžasti nivo predstavlja vreme, kada su prognozirane opasne vremenske pojave intenziteta takvog da mogu prouzrokovati materijalnu štetu i biti opasne po ljude i životinje zbog čega treba biti vrlo obazriv, svestan rizika i redovno se informisati o detaljima očekivanih meteoroloških uslova.