Štetnije od sedenja – ležanje može biti ubitačno za srce

Povremeno sedenje znači ustajanje radi kratke šetnje svakih 20-30 minuta. Koristi su primećene kod šetnji koje su uključivale nešto jednostavno poput odlaska u kuhinju po šolju kafe.

Svi oblici sedenja ne treba demonizovati, kao što je to bio slučaj u prošlosti, rekao je Vasankari.

Ležanje još gore

S druge strane, institut je otkrio da je ležanje i opuštanje tokom dana faktor koji doprinosi srčanim oboljenjima.

U smislu studije, termin „ležanje“ odnosi se na osobu koja leži ravno, dok „opuštanje“ uključuje poluležeće položaje koje ljudi mogu zauzeti na fotelji ili sofi.

Za razliku od svojih kolega koji su sedeli, oni koji su ležali ili se opuštali i ustajali svakih pola sata nisu videli nikakve koristi za srce.

Bez obzira na položaj koji zauzmete kada ležite ili se odmarate, to uvek ima štetan uticaj na zdravlje srca“, rekao je Vasankari.

Učesnici studije bili su ljudi radnog doba koji su u proseku provodili više od sat vremena ležeći i više od pet sati odmarajući se tokom budnih sati.

Stajanje pomaže

Utvrđeno je da prekomerno lenstvovanje povećava rizik od povećanja obima struka i kardiovaskularnih bolesti. Takođe, doprinelo je da se u krvi ispitanika dođe do povećanja nivo nezdravih masti i nižim nivoima zdravih masti, u krvi ispitanika.

Međutim, kraći periodi sedenja – manje od 30 minuta odjednom – u kombinaciji sa povremenim stajanjem bili su povezani sa poboljšanim zdravljem srca, uključujući viši nivo zdravog holesterola i tanji struk.

Kada podignete zadnjicu sa stolice, počinje mišićna aktivnost i to ubrzava vaš metabolizam. To je uvek dobro za vas, objasnio je Vasankari.

Ipak, utvrđeno je da je sedenje duže od 20 minuta u kontinuitetu povezano sa većim strukom, primetio je.

Nalazi UKK-a zasnovani su na studiji finske populacije koja je ispitivala efekte fizičkih aktivnosti, sedentarnog načina života, kondicije i zdravlja više od 4.000 Finaca starosti 20-69 godina tokom perioda 2017-2019. i 2021-2022.