Od deset najvećih toplana u Srbiji – samo tri poslovale u plusu prošle godine

Reč je o toplanama u Novom Sadu, Subotici i Kraljevu. Toplane u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Zrenjaninu, Pančevu, Čačku i Novom Pazaru iza sebe imaju poslovnu godinu sa minusom.

Toplane u Novom Sadu, u Subotici i u Kraljevu poslovale u plusu

Javno komunalno preduzeće „Novosadska toplana“ prošlu godinu završilo je u plusu od 364 miliona dinara, što je dosta bolji rezultat u odnosu na 2023. godinu, kada je dobit iznosila oko 29,5 miliona dinara.

Preduzeće „Subotička toplana“ nije imalo tako dobar rezultat, ali je ipak u 2024. godini ostvarilo dobit od 1,9 miliona dinara, dok je ta dobit u 2023. iznosila 1,4 miliona dinara.

Dok su toplane u Novom Sadu i Subotici čak uspele da poboljšaju dobit u odnosu na 2023. godinu, dobit „Toplane Kraljevo“ se smanjila sa 8,4 miliona na 3,9 miliona dinara.

Sve ostale veće toplane u Srbiji poslovale su u minusu, a u slučaju Beograda i Kragujevca reč je o „debelom minusu“ od po 1,2 milijarde dinara. Za „Beogradske elektrane“ je to inače prvi finansijski minus u poslednjih više od 10 godina.

Iznenađuje činjenica da su „Beogradske elektrane“ i 2023. i 2024. povećavale cenu grejanja, ali ni to nije bilo dovoljno da se izbegne negativan bilans.

„Gradska toplana Niš“ još jedna je u nizu, koja je prošle godine poslovala u minusu. Gubitak je iznosio oko 230 miliona dinara, što je veći minus u odnosu na 2023. godinu, kada je taj gubitak iznosio oko 35 miliona dinara.

Kao što smo već naveli, gubitak preduzeća „Energetika Kragujevac“ bio je u rangu beogradskog i iznosio je oko 1,2 milijarde dinara prošle godine, dok je u 2023. godini taj minus iznosio oko 570 miliona dinara.

„Toplana Zrenjanin“ je takođe povećala minus. Dok je u 2023. godini gubitak ovog preduzeća iznosio oko 15 miliona dinara, u 2024. godini dostigao je oko 21,5 miliona dinara.

I „Grejanje Pančevo“ je prošle godine poslovalo u minusu, ali je taj minus bio manji nego 2023. godine. Dok je gubitak u 2023. godini iznosio čak 101 milion dinara, prošle godine iznosio je oko 8,7 miliona dinara.

„Grejanje Čačak“ 2024.  imalo je gotovo isti gubitak kao 2023. i on je iznosio oko 47 miliona dinara.

I JKP „Gradska toplana Novi Pazar“ povećala je prošle godine gubitak u odnosu na 2023. godinu, sa 38,5 miliona na 85 miliona dinara.

Koji su razlozi za loše finansijske rezultate?

Pre svega, kriva je energetska kriza koja je, zbog visokih cena energenata od 2022. godine, znatno umanjila ranije uglavnom dobre rezultate gradskih toplana.

U izveštajima toplana napominje se da je glavni razlog gubitaka to što cena grejanja nije pratila rast troškova preduzeća.

To se upravo navodi u napomeni uz finansijski izveštaj „Beogradskih elektrana“:

U oba slučaja (povećanje cene grejanja i od septembra 2023. i od oktobra 2024. godine), odobreno povećanje cena grejanja je značajno kasnilo u odnosu na uvećane cene gasa, što je jedan od razloga ostvarenog gubitka.

Na još jedan razlog gubitaka toplana ukazao je nedavno direktor Poslovnog udruženja „Toplane Srbije“ Dejan Stojanović, a to je kašnjenje u naplati, ukazujući da je redovna naplata važna kako bi grejna sezona protekla bez prekida i problema.

Istakao je da je na kraju 2024. godine ovaj sektor zabeležio gubitak od oko četiri milijarde dinara, dok ukupan dug za prirodni gas iznosi između osam i devet milijardi dinara.

Naplata grejanja od domaćinstava i privrede je oko 90 odsto, međutim, ukupan dug stanovništva prema toplanama je oko 21 milijardu dinara, poslovni prostori duguju oko 12,5 do 13 milijardi, a budžetske ustanove oko 300 miliona dinara, rekao je Stojanović za RTS.

Ukazao je da je neophodno uredno plaćanje kako bi sistem ostao stabilan i kako toplane ne bi zaostajale sa svojim obavezama prema snabdevačima energenata.

Kako je prirodni gas glavni energent za većinu toplana, on je istakao da ova situacija dodatno otežava njihovo funkcionisanje.

Javno preduzeće ‘Srbijagas’, koje uglavnom snabdeva toplane, nastoji da olakša isporuku gasa uprkos dugovima i težim tržišnim uslovima, rekao je Stojanović.

Od 1. septembra 28 od 60 toplana podnelo je zahtev za korekciju cena

Stojanović je rekao da je do 1. septembra, 28 od 60 toplana podnelo zahteve za korekciju cena lokalnim samoupravama, a od toga je osam zahteva već odobreno.

Povećanja cena su u rasponu od 5 do 10 odsto, dok su neki gradovi tražili smanjenje cena u određenim segmentima, kao što je Niš, rekao je Stojanović.

Podsetimo, JKP „Beogradske elektrane“ su cene grejanja povećale za nešto više od 6 odsto od 1. oktobra.

https://izprveruke.rs/srbiji-se-sveti-politika-energetske-zavisnosti-od-rusije/

- Advertisement -