Srbiji se sveti politika energetske zavisnosti od Rusije

Iako Damoklov mač američkih sankcija visi nad NIS-om još od početka godine, zbunjenost vlada ne samo u predsednikovoj palati u Beogradu. Od početka rata u Ukrajini u februaru 2022. godine, balkanska država, koja vrluda između Istoka i Zapada tvrdoglavo je odbijala da se pridruži sankcijama EU, i tu politiku odbijanja je sa vidnom ravnodušnošću platila potpunim zaustavljanjem približavanja EU, piše dnevnik.

Međutim, izgleda da je srpska politika pasivnog iščekivanja i nadanja da će rat u Ukrajini uskoro završiti, sa Vašingtonom naišla na svoje granice, ocenjuje Tageblat.

Luksemburški list piše da sa naftnim koncernom NIS, koji je u većinskom ruskom vlasništvu, sankcije SAD prete da pogode jedno od najvažnijih ključnih preduzeća Srbije, koje godišnje državi plaća oko dve milijarde evra i puni desetinu državnog budžeta.

Vašington je još u januaru tražio da se Beograd reši većinskog ruskog udela u NIS pošto Moskva profit naftnog koncerna koristi za finansiranje rata u Ukrajini, ali su se nade Beograda da bi nova administracija mogla da pokaže veće razumevanje za muke Srbije od one prethodne pokazale uzaludnim, piše dnevnik.

Tageblat podseća da je Srbija još 2008. godine „u znak zahvalnosti Moskvi za pomoć u borbi sa vetrenjačama protiv nezavisnosti Kosova, dala Gazpromu budzašto većinski udeo u NIS za samo 400 miliona evra, daleko ispod tržišne vrednosti, ali da sada Moskva ne pokazuje nikakvu volju da pomogne bratu koji je dospeo u energetski škripac.

Da zlo bude veće, na Balkanu jedan energetski problem retko dolazi sam. Moskva još uvek nije produžila sporazum o isporuci gasa sa Srbijom, koji je istekao krajem maja, možda i da bi Beograd u natezanju oko NIS držala na uzdama, piše dnevnik.

Uz to Srbija i kod uvoza gasa 90 odsto zavisi od „ruske bratske infuzije“, a iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio za budućnost uvoz gasa iz Azerbejdžana, svi napori koji se ulažu u diverzifikaciju dolaze prekasno, ocenjuje Tageblat.

Kritičari prebacuju Beogradu da se sam doveo u gotovo potpunu energetsku zavisnost od Rusije. Srpski državni vrh i vlada su se proteklih deset do petnaest godina iz svih snaga trudili da kod gasa nemaju nikakvu alternativu, prenosi Tageblat ocenu profesora ekonomije Gorana Radosavljevića.

Dušan Bajatović: Neće biti cenovnih udara za gorivo, ugovor o gasu sa Rusijom povoljan