Revizija biračkih spiskova nije tehničko pitanje, već suštinski uslov za fer izbore
Neven M.
Objavljeno 25/07/2025
Beograd, 25. jul 2025 – Dok se politička scena Srbije priprema za nove izborne cikluse, sve je jasnije da se pitanje ažurnosti i tačnosti biračkog spiska više ne može gurati pod tepih. Nevladina organizacija CRTA prepoznala je ono što građani već godinama sumnjaju – da je birački spisak postao poligon za manipulacije koje direktno podrivaju temelje izbornog legitimiteta.
U tom kontekstu, CRTA će u sredu, 30. jula, u 11 časova u Beogradu organizovati javni razgovor o mogućnostima i potrebama za sveobuhvatnu reviziju jedinstvenog biračkog spiska, kao ključnom delu šireg društvenog dijaloga o unapređenju izbornog procesa u Srbiji.
Nelegitimni izborni inženjering
„Više izbornih ciklusa pokazalo je da Srbija ne raspolaže tačnom evidencijom birača“, poručuju iz CRTE, ističući da je birački spisak godinama unazad predmet zloupotreba koje se mogu podvesti pod nelegalni i nelegitimni izborni inženjering.
U zemlji u kojoj se često govori o demokratskim institucijama, pitanje je – kako govoriti o legitimnoj volji naroda ako osnovni izborni dokument – birački spisak – nije pouzdan?
Crtin nacrt zakona: prvi konkretan korak
Na javnom događaju biće predstavljen nacrt Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji je CRTA pripremila kao osnov za javnu raspravu. Ovaj dokument predviđa konkretne mehanizme za ispravljanje sistemskih propusta u evidenciji birača, kao i alate za sprečavanje budućih zloupotreba.
Cilj nije samo identifikacija problema – njih već svi znamo – već stvaranje političke i društvene volje za trajno rešavanje ovog pitanja.
Učesnici događaja – predstavnici akademske zajednice, civilnog društva, političkih partija i studentskih inicijativa – imaće priliku da daju komentare, predloge i, što je možda najvažnije, iniciraju planove za dalje zagovaranje pune i efektivne revizije spiska.
Šta zapravo znači „revizija biračkog spiska“?
Revizija nije samo puko brisanje preminulih ili migriranih birača. Ona podrazumeva uspostavljanje transparentnog, preciznog i redovno ažuriranog registra, dostupnog za javni uvid i proveru.
Danas imamo situacije u kojima birači dobijaju pozive na adrese na kojima ne žive godinama, ili gde se u jednoj kući prijavljuje desetine birača koji se nikada nisu pojavili. Te nelogičnosti nisu samo statistički problem – one su direktan kanal za izbornu krađu.
Zašto bi ova tema trebalo da zanima svakog građanina?
Jer bez tačnog biračkog spiska, svaki izborni rezultat ostaje pod senkom sumnje. Jer bez jasne i ažurne evidencije, svaki opozicioni glas može biti neutralisan „glasom iz senke“ – iz stana koji je napušten pre deceniju ili sa adrese na kojoj nikada niko nije živeo.
Vreme je za političku odgovornost
Revizija biračkog spiska nije tehnički posao koji treba prepustiti administraciji u tišini – to je političko pitanje prvog reda. Uređeni birački spisak je osnovni pokazatelj zdravlja jedne demokratije.
Zato je najavljena javna diskusija više od događaja civilnog društva – to je test zrelosti političkog sistema Srbije. Hoće li vlast i opozicija imati hrabrosti da ovaj problem stave u centar političke agende, ili ćemo i dalje živeti u iluziji izbora?
