Srpska privreda i dalje u plusu: Neto dobit u 2024. godini 866 miliona dinara, ali pitanja ostaju
Neven M.
Objavljeno 21/07/2025
Privreda Srbije nastavila je pozitivan trend i tokom 2024. godine, i to desetu godinu zaredom, objavila je Agencija za privredne registre (APR). Prema dostupnim podacima, 112.670 aktivnih privrednih društava zapošljavalo je ukupno 1,32 miliona ljudi, ostvarivši ukupne prihode od preko 20 hiljada milijardi dinara – što je rast od 5,3% u odnosu na prethodnu godinu.
I pored rasta rashoda za 6%, neto rezultat je ostao u plusu – 866 miliona dinara. Ipak, ovo predstavlja pad od skoro 10% u odnosu na 2023. godinu, što otvara prostor za dodatna pitanja i dublju analizu.
Pozitivno, ali bez detalja
APR ističe da je 68.387 firmi ostvarilo dobit, dok je njih 31.069 zabeležilo gubitak. Međutim, izveštaj i dalje ne daje jasne odgovore na neka ključna pitanja:
-
Ko nosi najveći teret rasta? Da li glavni doprinos neto dobiti dolazi od velikih preduzeća i korporacija ili je rast ravnomerno raspodeljen između velikih i malih privrednih subjekata?
-
Uloga stranih kompanija? Koliki deo neto dobiti je rezultat poslovanja stranih kompanija koje posluju u Srbiji?
-
Koje oblasti su bile najprofitabilnije? Podaci APR-a ne razlažu neto rezultat po sektorima, pa ostaje nejasno da li su energetika, IT, finansije ili poljoprivreda bile ključni nosioci profita.
Bez ovih podataka, analiza uspeha srpske privrede ostaje nepotpuna i fokusirana isključivo na agregatne cifre.
Mala preduzeća – motor ili statistika?
Posebno bi bilo važno znati koliki udeo u ukupnoj dobiti dolazi od malih i srednjih preduzeća (MSP), koja tradicionalno čine više od 99% privrednih subjekata u Srbiji. Da li su ona zaista motor rasta, kako se često ističe u javnim nastupima, ili su tek brojka koja se lako gubi u zbirnim statističkim kolonama?
Transparentnost kao ključ
Bez obzira na ukupnu dobit, važno je insistirati na transparentnijem prikazu podataka: po sektorima, veličini firmi, teritorijalnoj pripadnosti i poreklu kapitala. Samo tako se može dobiti pravi uvid u stanje domaće ekonomije – ko zaista vuče napred, a ko samo ostaje u statistici.
Pozitivan neto rezultat je dobra vest, ali potpuna slika o strukturi tog uspeha i dalje izostaje. Ako želimo ozbiljnu analizu privrednog zdravlja zemlje, potrebni su nam odgovori na konkretna pitanja – a dok ih ne dobijemo, ostajemo na pola puta između informisanja i nagađanja.
