Globalna energetska kriza se produbljuje: Novi paket EU sankcija cilja rusku naftu

Evropska unija je odobrila 18. paket sankcija protiv Rusije, koji uključuje niz novih ograničenja sa direktnim posledicama na snabdevanje naftom i naftnim derivatima u Evropi – a posredno i na tržište Srbije.

Ključne mere iz paketa:

• Isključenje još 20 ruskih banaka iz SWIFT sistema i zabrana transakcija;

• Sankcije velikoj indijskoj rafineriji u delimičnom vlasništvu Rosnjefta, ključnoj za preradu ruske sirove nafte;

• Uvođenje novog mehanizma ograničenja cene ruske nafte: gornja granica više neće biti fiksna (60 dolara), već 15 dolara ispod tržišne cene, što bi moglo drastično uticati na profitabilnost izvoza i dostupnost sirove nafte;

• Sankcionisanje više od 400 brodova i tankera, uključujući one iz „tajne flote“ zaobilaznih isporuka nafte;

• Ograničenja na tržištu prirodnog gasa, uključujući gasovod Severni tok.

Evropa trenutno uvozi dizel iz Indije, koja pak koristi rusku sirovu naftu za proizvodnju derivata. Ako nova pravila uvedu dodatne prepreke za taj lanac snabdevanja, mogući su poremećaji u dostupnosti dizela širom Evrope.

Šta to znači za građane Srbije i privredu?

Smanjene zalihe: Ako rafinerije u Indiji budu ograničene u kupovini ili izvozu, Evropa će se suočiti sa manjkom derivata, što će uticati i na zemlje poput Srbije koje zavise od regionalnih tokova nafte.

Dalji rast cena: Promenljiva granica za cenu ruske nafte mogla bi dovesti do manje ponude na tržištu, a time i do novog skoka cena goriva, naročito dizela.

Povećani troškovi transporta i inflacija: Poskupljenje goriva gotovo uvek dovodi do lančanog rasta cena – od prevoza, preko hrane, do usluga.

Geopolitička nestabilnost: Eskalacija tenzija u Evropi i na Bliskom istoku dodatno povećava neizvesnost, što tržišta tumače kao signal za oprez i preventivno dizanje cena energenata.

- Advertisement -