Ako se hranite na ovaj način, preti vam srčani udar i pre 35. godine

Jedno istraživanje iz 2023. pokazalo je da osobe koje jedu samo dve porcije mesa nedeljno imaju povećan rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.

Brajan Džonson, poznatiji kao Liver King (Kralj Džigerice), stekao je popularnost promovisanjem sirove mesne dijete.

Ipak, istraživanje na Harvardu, koje je obuhvatilo podatke više od 200.000 ljudi tokom gotovo 40 godina, pokazalo je da su oni, koji su jeli najviše crvenog mesa, imali 62% veći rizik od obolevanja u poređenju sa onima čiju je ishranu ova namirnica činila u zanemarljivoj meri.

akođe, studija sprovedena na Oksfordu – i to na uzorku od 1,4 miliona ljudi – pokazala je da povećana konzumacija crvenog mesa povećava rizik od srčanih bolesti za 18% na svakih 50 grama unetih na dnevnom nivou (otprilike četvrtina prosečnog bifteka).

Sir i puter podjednako opasni

Crveno meso i proizvodi životinjskog porekla, kao što su sir i puter takođe su bogati zasićenim mastima, koje mogu dovesti do nakupljanja plaka u arterijama. Na duže staze, to otežava rad srca i povećava rizik od srčanog i moždanog udara.

Ipak, neki stručnjaci osporavaju nalaze pojedinih studija o štetnosti preterane konzumacije mesa. Oni, naime, ističu da mnoge studije ne prave razliku između prerađenog mesa poput kobasica i pljeskavica, i manje prerađenih komada mesa poput bifteka.

Britanska nacionalna zdravstvena služba navodi da je meso dobar izvor proteina, koji je telu potreban za održavanje i izgradnju mišića, kao i dobar izvor vitamina i minerala poput gvožđa, cinka i B vitamina.

Međutim, savetuju da se biraju nemasni komadi i ograniči unos crvenog i prerađenog mesa kako bi se maksimizirale koristi, a umanjili negativni efekti poput visokog sadržaja zasićenih masti koje mogu povećati holesterol.

Porast broja srčanih udara kod mladih

Dok su neki znaci upozorenja lako uočljivi – poput jakog bola u grudima, drugi su nejasni i teže ih je prepoznati. Podaci pomenute organizacije pokazuju i porast broja mladih odraslih osoba koje doživljavaju srčane udare u poslednjih deset godina. Najveći porast (95%) zabeležen je u starosnoj grupi od 25–29 godina.

Prošle godine objavljeni su zabrinjavajući podaci koji pokazuju da su prerane smrti od kardiovaskularnih problema, poput srčanih udara i moždanih udara, dostigle najviši nivo u poslednjih 10 godina.

Takođe, sada se porast stope gojaznosti i pratećih zdravstvenih problema poput visokog pritiska i dijabetesa smatra jednim od glavnih faktora rizika.