Sve više mladih Beograđana pada u komu od alkohola

U poslednje vreme sve je više tinejdžera koji posežu za alkoholom, a o tome govori i zabrinjavajući izveštaj Hitne pomoći iz Beograda od pre nekoliko dana u kojem se navodi da je nemali broj maloletnika zbrinut zbog alkoholisanog stanja, te da je bilo čak i onih koji su završili u komi.

Zašto se sve više mladih odaje alkoholu, ali i kakve dugoročne posledice ovakvo ponašanje može imati za Blic je otkrio psiholog Vojin Simunović.

Kako psiholog Vojin Simunović objašnjava, tinejdžeri često posežu za alkoholom u tako ranoj dobi da bi suzbili anksioznost i stres, koje osećaju i pobegli od stvarnosti.

Što se tiče bolesti zavisnosti, u ovom slučaju alkoholizma, to nije samo izolovan problem, već je simptom određenog stanja na širem planu. Ovakvi problemi često predstavljaju vrstu odgovora na životnu situaciju. Alkohol je, kao što je poznato, anksiolitik, služi da se osećanje straha suzbije, a na taj način alkoholizam lako može da postane sekundarni problem, koji prati anksioznost kao primarni. Mladi često osećaju anksioznost i stres, a alkohol za njih predstavlja beg od takve stvarnosti, način da oni suzbiju to svoje neprijatno osećanje, priča Simunović za Blic, dodajući da pri tome, pubertet i adolescencija nose posebne izazove u pogledu anksioznosti.

Tinejdžeri traže „instant rešenje“

Kako je naveo, u životnim okolnostima u kojima se nađu, ukoliko, na primer, postoji određena vrsta nesigurnosti, neizvesnosti životnih ishoda, oni traže neko „instant“ rešenje, a to neretko bude upravo alkohol.

Najzdravija stvar bi tu bila neka psihoterapija, ali i pomoć bliskih ljudi, roditelja, nastavnika i slično. Međutim, kada toga nema, onda osoba poseže, pa i mlada osoba, za onim što je najdostupnije, a to su često, nažalost, supstance kao što su alkohol ili neki narkotik, napominje psiholog.

Ukoliko maloletnik u svom okruženju ima roditelja ili drugog bliskog člana porodice, koji se odao alkoholu, postoji velika verovatnoća da će i on usvojiti takav obrazac ponašanja, upozorava Simunović.

Postoji vrlo značajan uticaj porodičnog okruženja i istorije bolesti zavisnosti. Kada osoba dolazi na prvi razgovor u kliniku za bolesti zavisnosti, jedno od prvih pitanja koje psiholog postavlja jeste koliko je u vašoj porodici bilo problema sa bolestima zavisnosti, da li su njihovi roditelji ili njihovi bliži članovi porodice bili skloni bolestima zavisnosti, ispričao je psiholog.

Ključnu ulogu imaju roditelji

Ključnu ulogu u tome hoće li tinejdžeri eksperimentisati sa alkoholom ili nekim drugim opasnim supstancama imaju roditelji, jer, prema rečima našeg sagovornika, ako oni usmere svoju pažnju na odgovarajući način, postoji manja verovatnoća da će se dete suočiti sa problemima zavisnosti.

Roditelji jako utiču na mentalno stanje svoje dece, pa ukoliko oni posvete pažnju svojoj deci na odgovarajući način, manje su šanse da će imati probleme sa bolešću zavisnosti. Mladi ljudi zaista jesu, to je činjenično stanje, skloni tome da eksperimentišu sa raznim supstancama, ali porodično okruženje najviše utiče na to kakav će odnos deca imati prema tome. Ukoliko postoji porodična ili druga sredina koja izaziva anksioznost i stres, postoji mnogo veća verovatnoća da će se pojaviti bolesti zavisnosti, nego ukoliko je to jedno okruženje koje je stimulativno i pogodno za rast i razvoj, naglašava Simunović.

Ukoliko roditelj uhvati dete na „delu“, ni zabrana neće imati pozitivne efekte, ističe psiholog, već je neophodno pristupiti problemu na drugačiji način, uz ozbiljan razgovor i razumevanje.

Zabrana sama po sebi verovatno neće imati efekta zbog toga što taj problem nije nastao sam od sebe, nego je i simptom drugih problema. Zato zabrana ne može da bude jedini način, nego problem mora da se rešava mnogo temeljnije, na dubljem nivou, pojašnjava Simunović.

Alkohol može imati i negativne posledice po telesno zdravlje

Kako je dalje istakao, među maloletnicima je veći broj dečaka koji češće piju, a ovaj trend delimično je povezan s karakteristikama naše kulture i društvenog okruženja.

Među konzumentima alkohola ima i žena i muškaraca, ali bi se moglo reći da je alkoholizam ipak češći kod muškaraca, što je delimično i zbog toga što je na našem području, u našoj kulturi tabu da muškarac kaže da se plaši nečega, pa se strah i anksioznost zato često guše alkoholom, zaključuje Simunović.

Pored toga što prekomerna konzumacija alkohola može imati uticaj na mentalno zdravlje i razvoj, ona može i nepovoljno uticati i na telesno zdravlje tinejdžera, naročito zato što se oni još uvek razvijaju.

Kao što ima negativne posledice za mentalno zdravlje, tako ima i za fizičko. Međutim, to zavisi i od nekih individualnih faktora, ali je svakako činjenica da alkohol povećava rizik od različitih oboljenja i zdravstvenih tegoba. To je nešto što je poznato, pa kako u smislu mentalnog zdravlja, tako i u smislu telesnog zdravlja, napominje.

Za kraj, on je još jednom istakao da problem sa alkoholom kod mladih nije nešto što se javlja samo od sebe, već je to simptom određenog stanja. Prema njegovim rečima, ukoliko hoćemo da im pomognemo, ne treba da „morališemo“ i da ih osuđujemo, već je najbolje da im pružimo podršku i razumevanje.

Mi treba da im pomognemo tako što ćemo biti bolji prema njima, tako što ćemo uzeti u obzir probleme koje imaju, njihovo mentalno stanje i izaći im u susret u tom smislu. Ako se oni osećaju prihvaćenije i ukoliko je sredina više blagonaklona prema njima i njihovim potrebama, onda će ti problemi biti manji i postojaće veća verovatnoća da se i njihovi problemi reše na konstruktivan način, zaključio je Simunović.

Hitna imala pune ruke posla zbog pijanih maloletnika, votku „gase“ pivom

Podsetimo, pre samo par dana lekari Hitne pomoći u Beogradu imali su pune ruke posla, između ostalog i zbog građana koji su bili u alkoholisanom stanju. Kako je dežurna doktorka tada izjavila, među alkoholisanima je bilo i dosta maloletnika.

Upada u oči da je bilo dosta maloletnih alkoholisanih, pa čak i onih koji su u komi! Dolaze mature, pa da podsetimo da alkoholisana osoba ima poremećeno rasuđivanje, da se njeno opažanje svodi na kraću razdaljinu, usporeno je vreme reagovanja, što je dovoljno da se desi teška povreda ili letalni ishod, izjavila je tada doktorka.

Kako je portal Blic Zdravlje ranije pisao, koma je veoma ozbiljno stanje koje, kada je izazvano alkoholom, postaje još opasnije. U ovakvim slučajevima alkohol nije jedini uzročnik, najčešće je u pitanju kombinacija sa drugim toksičnim supstancama, uglavnom psihoaktivnim, odnosno narkoticima, objasnio je ranije dr Radomir Kovačević, toksikolog.

Doktorka Snežana Bašić, kardiolog objasnila je da već pri koncentraciji alkohola od 0,40 promila u krvi može doći do kome.

U praksi, međutim, to skoro nikad nije samo alkohol. Vrlo često deca kombinuju votku i pivo, i upravo ta kombinacija može dovesti do opasno visoke koncentracije alkohola u krvi. Gašenje votke pivom je izuzetno rizično. Alkohol je, kao i svaka druga supstanca, otrov u određenim količinama, a prag tolerancije je individualan, objasnila je prof. dr Snežana Bašić.