Zelenski spreman na pregovore sa Rusijom – Putin nije baš

U četvrtak ću čekati Putina, lično, napisao je Zelenski.

Ranije je objavljeno da Sjedinjene Američke Države predlažu formiranje demilitarizirane zone u Ukrajini, koju bi zajednički nadzirale Ukrajina i Rusija. Reč je o području koje se proteže 15 kilometara s obe strane trenutne linije fronta između ukrajinskih i ruskih snaga.

Ovu ideju izneo je specijalni izaslanik američkog predsednika za Ukrajinu, bivši general Kit Kelog, u intervjuu za Foks Njuz.

To znači da će se stvoriti jasno kontrolisana zona širine 30 kilometara. Moguća kršenja će biti registrovana, rekao je američki izaslanik, dodavši da bi sigurnosni pojas mogla nadzirati „koalicija voljnih“. Čini se da je Ukrajina otvorena za ideju privremene demilitarizacije tog područja, piše Dojče Vele.

General Kelog je dalje izjavio da bi Ukrajina s vremenom mogla ponovo preuzeti izgubljene teritorije, kao što je to bio slučaj s Nemačkom, koja je nakon Drugog svetskog rata bila podeljena na dve države, a potom ujedinjena 1990. godine.

Naveo je i primer baltičkih država koje su bile anektirane u sastav SSSR-a, ali Zapad tu aneksiju nikada nije priznao.

Teritorija koju trenutno držite i za koju ste se borili pripada vama, a šta će biti za pet ili deset godina, to je drugo pitanje. To znači zamrzavanje borbi na sadašnjim pozicijama. A upravo na to su Ukrajinci spremni, poručio je Kelog.

Hoće li Ukrajinci zamrznuti rat?

U trenutku objave ovog članka, službeni Kijev se još nije oglasio po ovom pitanju. Taras Šamajda, čelnik pokreta Prostor slobode, zatražio je zvanično objašnjenje Ministarstva spoljnih poslova Ukrajine o tome da li je zemlja zaista spremna povući svoje trupe 15 kilometara unazad i koja tačno područja treba demilitarizovati.

Pitanja koja Šamajda postavlja uključuju: Po kojim zakonima bi se upravljalo tim prostorom? Kakve bi vlasti tamo delovale? Kako bi izgledala misija stranih trupa u toj zoni? Da li bi te trupe dolazile iz neutralnih zemalja ili iz onih koje podržavaju Rusiju? Šta bi te trupe učinile ako bi Rusi iznenada pokušali da zauzmu ceo ili deo tog 30-kilometarskog sigurnosnog pojasa?, pitao je Šamajda na svojoj Fejsbuk stranici. Na ova pitanja još nema odgovora.

Petro Burkovski, izvršni direktor ukrajinske fondacije Demokratske inicijative Ilka Kučeriva, smatra da je američki predlog razuman i da bi Ukrajina mogla da ga prihvati. Kao pozitivan istorijski presedan navodi sporazum iz Camp Davida iz 1979. godine između Egipta i Izraela, gde je uspostavljena demilitarizovana zona pod kontrolom američkih posmatrača, a vojske razdvojene nakon sklapanja primirja.

Prema Burkovskom, povlačenje trupa i privremeno primirje mogli bi biti prvi konkretni koraci ka okončanju rata. Teoretski, tridesetodnevni prekid vatre i uspostava 30-kilometarske demilitarizirane zone su mogući. Ipak, ključni preduslov je pristanak Rusije, koja do sada nije pokazala spremnost za takav korak. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da „još nije čuo nikakvu izjavu iz Kijeva o želji za demilitarizovanom zonom“.

Oleksandr Čara, izvršni direktor Centra za odbrambene strategije u Kijevu, rekao je da američki predlog o demilitariziranoj zoni ostaje samo „ideja na papiru“. „Rusija ima resurse i ima cilj. Neće stati dok se ne predamo. Mogu kombinovati diplomatske strategije dok Amerikanci nastavljaju da nas pritiskaju. U međuvremenu će evropska koalicija koja nas podržava biti razorena. A istovremeno nastavljaju da nas ubijaju, rekao je Čara.

Vladislav Seleznjev, vojni novinar i bivši šef službe za odnose s javnošću Glavnog štaba ukrajinske vojske, opisuje predloženi format za okončanje rata kao neefikasan. Ukrajina je, kaže, već prošla kroz slična iskustva povlačenja trupa s prve linije fronta u Donbasu od 2014. do 2022. godine. Tada je potpisano više od 20 sporazuma o prekidu vatre, ali nijedan nije dao rezultate.

Čak ni misija OESS-a nije uspela da osigura trajnu i sigurnu liniju razdvajanja duž fronta. Nadati se da će ovaj put biti drugačije moglo bi biti uzaludno, zaključio je Seleznjev.

Otkriven plan Zelenskog