Pred brojnim gostima i publikom, u Muzeju primenjene umetnosti svečano su dodeljene nagrade 47. Salona arhitekture.
Tradicionalnu godišnju manifestaciju, koja promoviše najbolja ostvarenja u oblasti arhitekture, muzej je realizovao je u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije (UAS), Asocijacijom srpskih arhitektonskih praksi (ASAP) i Ženskim arhitektonskim društvom (ŽAD). Salon se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture. Sponzori 47. Salona su kompanije Aco, Alumil, Saint-Gobain i Mega Concept.
Ovogodišnji Savet Salona arhitekture radio je u sastavu: Biljana Jotić, istoričarka umetnosti i kustoskinja; dr Slobodan Jović, arhitekta, kustos MPU; Vesna Cagić Milošević, arhitekta, redovni profesor Univerziteta u Beogradu – Arhitektonski fakultet; Marko Korošec, arhitekta, Remorker studio, Beograd; i dr Žaklina Gligorijević, arhitekta urbanista, Kontura, Beograd.
Članovi Žirija su bili: arh. Milena Katić, Zabriskie, Beograd, dobitnica Velike nagrade 46. Salona arhitekture – Grand Prix; arh. Neda Kostandinović, Departman glavnog gradskog arhitekte, Barselona; mr arh. Lazar Kuzmanov, Kuzmanov and Partners, Novi Sad; dr arh. Vladimir Milenković, Neoarhitekti, Beograd; i arh. Nevena Pivić, Studio Fluid, Beograd.
Ispred Saveta Salona, prisutne je pozdravila dr Žaklina Gligorijević. Ona je istakla značaj koji ima saradnja Muzeja primenjene umetnosti sa profesionalnim organizacijama i udruženjima. „Prošle godine smo slavili arhitektonsku strategiju. Imali smo ideju da što više promovišemo arhitekturu, i da Salon, baš ovde, u Muzeju primenjene umetnosti privuče što više ljudi, ne samo arhitekata, nego i studenata, ljudi iz javnosti… Takođe smo obećali sebi da ćemo se baviti i nekim drugim temama, kakve su izazovi arhitektonskog delovanja u specifičnim okolnostima. Nažalost, ove godine smo imali više nego specifične okolnosti. S obzirom na to da je Savet jako dobro sarađivao, vrlo brzo smo se dogovorili oko naslova, i hvala vam najlepše što ste se odazvali na ovaj poziv da pokažete kako to arhitekte rade pod pritiskom“, rekla je dr Žaklina Gligorijević.
Ispred Žirija, prisutnima se obratio dr arh. Vladimir Milenković. „Sve je počelo od toga da je broj radova manji, da je sve nekako malo praznije, da su teme možda manje u odnosu na ono kako smo navikli, ali da je Salon još uvek ono što je nekada bio…Ovaj Žiri je bio u stanju da prepozna arhitektonske teme, da ih izvuče iz radova, da nagradi ono što je istinski doprinos. Među nagrađenima ima malih, ima velikih tema, ima onih koje asociraju na neke stvari iz istorije arhitekture, ima refleksija…Ono što smo prepoznali kod pohvala, jeste jedan specifičan napor da se određena tema naglasi, da bude jedan doprinos… Počevši od jedne knjige, koja je upustvo kako se danas neke stvari rade, preko enterijera koji apostrofiraju ili upotrebu materijala ili neki ambijent; ili neko svetlo ̶ u pitanju su zaista vrhunski dometi u određenim segmentima tih projekata. Najviše smo razgovarali i diskutovali o nagradama za arhitekturu, i odlučili se za tri projekta. Na kraju sledi Grand Prix, koji je u stvari jedna nagrada za vazduh i količinu svetla i senki, za neku vrstu apsolutne prirodnosti. Ona je poput nekog stejtmenta, a Žiri je bio tu, u stvari, da nas podseti da, ako postoji pritisak, mora da postoji i neki odušak na drugoj strani; i da je okrenutost prema prirodi taj neki osnovni kod koji koji nas vodi u svetliju budućnost“ istakao je Milenković.
Na 47. Salonu arhitekture je dodeljeno ukupno 10 priznanja, od čega 6 pohvala, 3 nagrade za arhitekturu i jedan Grand Prix.
Žiri je prilikom odabira radova u kategoriji realizovanih objekata posebno vrednovao doslednost primene koncepata i unapređenje kulturnog i graditeljskog nasleđa, kao i funkcionalnost prostora. Izloženi radovi na 47. Salonu arhitekture su ocenjivani kroz prizmu njihove sposobnosti da odgovore na izazove koje donose društveni, ekološki i urbani pritisci. Arhitektura nije samo estetski odgovor na prostor, već i ključna alatka u oblikovanju održivih i pravednih gradova. Arhitektura bi trebalo da teži prilagođavanju. Klimatske promene, trenutno skrajnute dinamičnim društveno-političkim globalnim dešavanjima, postavljaju arhitekturi izazov, koji raste u iščekivanju, a koji održivost prostorne prirode vidi isključivo kao minimiziranje negativnog uticaja na okolinu i povratno.
Foto: Dragana Udovičić
