Koja vrsta hrane dovodi do rane smrti, a jedemo je gotovo svaki dan?

Dr Kris van Tuleken, britanski infektolog i voditelj Bi-Bi-Sija (BBC), u popularnom podkastu izjavio je da ultraprerađena hrana može biti smrtonosnija, čak i od pušenja.

U razgovoru sa voditeljem Stivenom Bartletom, lekar je istakao da gotovo svi svakodnevno jedemo ovu vrstu hrane, često nesvesno.

Govoreći o svojoj knjizi „Ultra-Processed People“, poznati lekar je objasnio da savremeni čovek godinama unazad ima nedomicu u vezi sa tim šta je zdrava ishrana. Ipak, on detaljno objašnjava kako prerađena hrana negativno utiče na naše zdravlje, ali i izaziva zavisnost goru od cigareta, alkohola, pa i kockanja.

Hranu koja nas ugrožava zvali smo ‘džank fud’ i ‘prerađena hrana’, ali nismo imali adekvatan sistem za njeno označavanje, iako se radi o globalnoj pandemiji bolesti, rekao je doktor.

Prema njegovim rečima, loša ishrana definisana kao ona bogata ultraprerađenim namirnicama danas je vodeći uzrok prevremene smrti, čak i ispred duvana. To važi ne samo za siromašne zemlje, već i za siromašne slojeve u razvijenim državama, uključujući Veliku Britaniju.

Ekološki problemi

Dr Van Tuleken upozorava i na širi ekološki uticaj ove industrije.

Ultraprerađena hrana nastaje u okviru sistema proizvodnje koji je vodeći uzrok gubitka biodiverziteta, drugi uzrok emisije ugljen-dioksida i prvi uzrok zagađenja plastikom, navodi.

On objašnjava da je pojam ultraprerađene hrane prvi put definisan 2009/10. godine u Brazilu, a da su najrelevantnija istraživanja sprovedena upravo u Latinskoj Americi, u zemljama poput Meksika, Kolumbije i Brazila.

U tim državama gojaznost gotovo da nije postojala, a za samo deceniju postala je vodeći javnozdravstveni problem, ističe dr Van Tuleken.

Prema njegovim rečima, jedina stvar koja se promenila u tom periodu bio je masovni uvoz industrijski prerađene hrane iz zapadnih zemalja. On upozorava da ova hrana nije odgovorna samo za gojaznost, već i za niz drugih zdravstvenih problema  uključujući preranu smrt.

Posebno ističe da je ultraprerađena hrana kod nekih ljudi izaziva jednaku zavisnost kao duvan, alkohol, kockanje ili droga, i da za to postoji snažna naučna osnova.

Teranje ljudi da ‘prestanu da jedu đubre’ najčešće ima kontraefekat – guramo ih ka navikama koje su još štetnije, kaže on.

Naučne studije takođe potvrđuju ove tvrdnje. U jednoj analizi došlo se do zaključka da veliki unos prerađene hrane povećava rizik od brojnih hroničnih i mentalnih bolesti, a nijedna studija ne pokazuje pozitivan efekat po zdravlje.

Druga studija povezuje veliki unos ultraprerađene hrane sa povećanom smrtnošću od svih uzroka, uključujući i kardiovaskularne bolesti.

U komentarima ispod video-snimka jedan muškaraca naveo je kako mu saveti dr Van Tulekena promenili život. Nakon što je u junu 2023. počeo da izbacuje ultraprerađenu hranu, uspeo je da bez rigorozne dijete i uz minimalnu fizičku aktivnost smanji telesnu težinu sa 112 na 99 kilograma za samo pet meseci.

Šta je ultraprerađena hrana?

Ultraprerađena hrana (UPF – ultra-processed food) jeste industrijski proizvedena hrana, koja sadrži sastojke koje ne koristiš kod kuće i koji ne postoje u prirodnom obliku, poput:

• emulgatora;
• veštačkih aroma;
• boja;
• pojačivača ukusa;
• stabilizatora;
• hidrogenizovanih biljnih ulja;
• sirupa od glukoze, fruktoze ili kukuruza.

Ove namirnice su osmišljene tako da budu izuzetno ukusne, jeftine, dugotrajne i „zarazne“, a često sadrže malo pravih nutrijenata, dok su bogate šećerom, solju i nezdravim mastima.

Primeri ultraprerađene hrane:

• čips i druge industrijske grickalice;
• gazirani i zaslađeni napici;
• gotova jela iz zamrzivača;
• instant supe i nudle;
• industrijski sladoledi i kolači;
• žitarice za doručak sa dodatim šećerima;
• mnoge vrste industrijskih kobasica, pašteta, viršli;
• proteinske pločice, keksići i energetski napici;
• fabričke verzije hleba sa aditivima.