Čuveni književnik Filip David preminuo je jutros u Beogradu, saopštilo je Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat“.
David je bio esejista, dramaturg, scenarista, dugogodišnji urednik Dramskog programa Televizije Beograd, redovni profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i jedan od osnivača „Adligata“, u okviru kojeg je skoro dve decenije aktivno pomagao stvaranje Muzeja knjige i putovanja i Muzeja srpske književnosti.
Rođen je 4. jula 1949. godine, a tokom Drugog svetskog rata sa majkom se skrivao podno Fruške gore, dok je većina braće, sestara i rođaka njegovog oca stradala u logoru na Sajmištu i u Jasenovcu.
Talenat za pisanje je pokazao još kao osnovac i srednjoškolac, dobivši već tada dvadesetak nagrada. Diplomirao je jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakulettu i dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Jedan je od osnivača Nezavisnih pisaca (1989) i Beogradskog kruga (1990) – udruženja značajnih, nezavisnih intelektualaca. Bio je jedan od utemeljivača nezavisne književne asocijacije Forum pisaca.
U Muzeju srpske književnosti formirao je zbirku sa svojom pisaćom mašinom, ličnim predmetima i knjigama sa posvetama.
Spada u najznačajnije intelektualce i književnike poslednjih decenija. Dela su mu prevođena na švedski, francuski, poljski, mađarski, italijanski, albanski, esperanto, makedonski, slvoenački, hebrejski, a njegove pripovetke se nalaze u dvadesetak antologija.
Iza sebe je ostavio brojne zbirke pripovedaka i eseje, kao i romane „Hodočasnici neba i zemlje“, „San o ljubavi i smrti“ i „Kuća sećanja i zaborava“.
Kao dramaturg, scenarista ili koscenarista radio je, između ostalih, na filmovima „Okupacija u 26 slika“, „Pad Italije“, „Ko to tamo peva“, „Bure baruta“, „Poseban tretman“, „Paviljon 6“, „San zimske noći“, „Optimisti“ i „Kad svane dan“.
