Demanti Croatia Records povodom optužbi vezanih za muziku Tome Zdravkovića

Na mail redakcije portala iz Prve ruke stigao je demanti Advokatske kancelarije Joksović, Stojanović & Partneri, povodom neistinitinitih optužbi na račun Jugoton – Croatia Recordsa objavljenih u pojedinim srpskim medijima.

Demanti prenosimo u celosti:

„Poštovani,

Obraćam Vam se kao punomoćnik Jugotona, Croatia Records-a i gospodina Želimira Babogredca povodom informacija iz teksta pod naslovom „UDOVICA TOME ZDRAVKOVIĆA OSTALA BEZ POLA MILIONA EVRA! Goca hitno preduzela mere! Skandal trese Hrvatsku!“ a koji je objavljen na portalu kurir.rs (https://www.kurir.rs/stars/9556175/udovicu-tome-zdravkovica-jugoton-ostetio-za-pola-miliona-evra).

Pre svega, navodimo da informacije u predmetnoj objavi nisu istinite, da su nepotpune i netačno prenete, te da je Youtube kanal pod nazivom „Jugoton Music“ aktivan i da je Youtube uvažio razumna i na zakonu zasnovana obrazloženja prilikom ponovnog aktiviranja predmetnog kanala. Dakle, Youtube nikako nije uvažio bilo koji „argument“ gospođe Sanje Čajić i lica sa kojima zajednički deluje, već je omogućio rad kanala pod nazivom „Jugoton Music“ odmah po dobijanju objašnjenja sa naše strane.

Na netačnost informacija u tekstu upućuje jedna od prvih rečenica koja glasi: „Zasad pravnu bitku na sudu dobija „Konekt“, o čemu svedoči i podatak da je Jutjub odlučio da ukloni kanal „Jugotona“ (ćerka-firma „Kroacija rekordsa“), a time je nestalo na desetine hiljada pesama sa ove platforme koje su brojale milionske preglede.“

Istinita informacija je da grupa privrednih društava i fizičkih lica koja zajednički deluju, a koju čine: Connect Network doo Beograd-Zvezdara, Ristin potok 6d, 11000 Beograd; EMDC Network d.o.o., Bulevar Mihajla Pupina br. 6, 11070 Novi Beograd; EMDC Network e.U., Picostrasse 32, 9500 Villach, Austrija i fizička lica koja su sa navedenim društvima zaključila ugovore (u daljem tekstu: „Tužioci“), nastoje da unize poslovnu reputaciju Jugotona, Croatia Records-a i gospodina Želimira Babogredca U Republici Srbiji su Tužioci podneli više desetina tužbi zbog navodnih povreda autorskog prava i trenutno stanje u navedenim predmetima može se sagledati kroz sledeću statistiku:

Ukupno podnetih tužbi: 37

• Broj pravosnažno okončanih predmeta u korist Jugotona / Croatia Records / Želimira Babogredca: 8
• Broj predmeta u kojima je doneta prvostepena presuda u korist Jugotona / Croatia Records / Želimira Babogredca: 6
• Broj predmeta u kojima je tražena privremena mera: 24
• Broj predmeta u kojima je privremena mera pravosnažno odbijena: 3
• Broj predmeta u kojima je doneto rešenje o odbijanju privremene mere u prvom stepenu: 10

Ni u jednom predmetu nije doneto rešenje kojim se usvaja predlog o određivanju privremene mere i ni u jednom predmetu nije doneta presuda u korist Tužioca. Zbog limitiranog prostora, nećemo na ovom mestu ulaziti u svu pravnu neukosti i apsurdnost tužbi i ugovora na koje se Tužioci pozivaju, ali evidentno je da to vrlo dobro prepoznaju sudovi Republike Srbije, o čemu govori gore izneta rekapitulacija toka i ishoda dosadašnjih postupaka koje su Tužioci pokrenuli. Svakako, stojimo na raspolaganju da prezentujemo svu neutemeljenost ovakvih tužbi koje Tužioci podnose, evidentno sa ciljem opravdanja neosnovanih tzv. „strike-ova“ na Youtube kanalu i pokušaja iznude od naših klijenata.

Sledeća netačna informacija je izjava Sanje Čajić u kojoj tvrdi da su na Youtube kanale pod nazivom „Jugoton“ i „Croatia Records“ bespravno postavljena autorska dela i da je to razlog masovnog iniciranja postupaka protiv Jugotona, Croatia Records-a i gospodina Želimira Babogredca. Naime, Sanja Čajić je propustila da medijima objasni da su predstavnici Tužilaca održali sastanak sa punomoćnikom Jugotona i zaposlenom u Croatia Records, dana 21. marta 2023. godine na kome su istakli zahtev za isplatu naknade od više stotina hiljada evra kako bi se prestalo sa sporovima. Dakle, motiv podnošenja veksatorskih tužbi koje su evidentno neosnovane nije zaštita bilo kakvih prava klijenata, već isključivo pokušaj da se kroz unižavanje poslovne reputacije Jugotona, Croatia Records-a i gospodina Želimira Babogredca iznudi materijalna korist.

Predlog sa održanog sastanka predstavnici Jugotona i Croatia Records-a su smatrali pokušajem iznude, a kako su već tada sudovi počeli da odbijaju predloge Tužilaca kojima su tražili određivanje privremenih mera, Jugoton i Croatia Records su se opredelili da nastave sa odbranama u parničnim postupcima pred sudovima Republike Srbije.

Sledeća netačna informacija odnosi se na navodnu nelegalnu prodaju fonograma koja je realizovana između Croatia Records i Jugotona. Naime, nijedan organ Republike Hrvatske kao ni jedan organ Republike Srbije, nisu utvrdili da je bilo koji fonogram u vlasništvu Croatia Records i Jugotona nelegalan. Naime, Jugoton je registrovan kao vlasnik svih fonograma pred Organizacijom proizvođača fonograma Srbije (u daljem tekstu: „OFPS“). OFPS je organizacija za kolektivno ostvarivanje prava proizvođača fonograma osnovana u skladu sa odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 – odluka US i 66/2019) i Zakona o udruženjima (“Sl. glasnik RS”, br. 51/2009, 99/2011 – dr. zakoni i 44/2018 – dr. zakon), koja svoju delatnost obavlja na osnovu rešenja Zavoda za intelektualnu svojinu. Nijedno pravno ili fizičko lice nije Jugotonu osporio pravo na fonograme registrovane kod OFPS. Štaviše, ni Tužioci ni autori koje Tužioci navodno predstavljaju ne osporavaju tužbama pravo Jugotona na fonograme koji su registrovani u OFPS. Imajući navedeno u vidu, irelevantni su navodi neistiniti su i netačno preneti delovi akata donetih od strane Centar za rekonstrukciju i prodaju (u daljem tekstu: „CERP“) i Ustavnog suda Republike Hrvatske.

Naime, Croatia Records se obratio CERP, tražeći od imenovanog organa donošenje odgovarajućeg rešenja, kojim će odgovoriti na pitanje da li se prava proizvođača fonograma, stečena na osnovu merodavnih propisa od strane Hrvatske naklade zvuka i slike („HNZS“), inače pravnog prethodnika Croatia Records, do 31. decembra 1991. godine, smatraju procenjenom ili neprocenjenom imovinom u postupku konverzije i privatizacije društvenih preduzeća. Zahtev je odbijen. Obrazlažući svoju odluku, CERP je pošao od glavnice koju su u postupku konverzije utvrdili nadležni organi. S tim u vezi, konstatovao je da osnovna glavnica društva Hrvatska naklada zvuka i slike iznosi 9.806.600,00 DEM i da u bilansu navedenog društva sa stanjem na dan 31. decembar 1991. godine, ni na poziciji nematerijalna vrednost, ni na bilo kojoj drugoj poziciji aktive nisu iskazana, niti procenjena, kao deo društvenog kapitala u postupku konverzije društvenog preduzeća HNZS, prava  proizvođača fonograma.

Zbog toga je zahtev Croatia records odbijen. Međutim, a što je i sam organ naglasio, CERP se nije upuštao u pitanje da li je i na koji način navedeno društveno preduzeće sticalo prava propisana važećim zakonima o autorskom pravu. Šta više, u obrazloženju je apostrofirano da su prava proizvođača fonograma uvedena u pravni sistem Republike Hrvatske 1999. godine. Upravo zbog toga što ta prava nisu bila normirana Zakonom o autorskim i srodnim pravima, koji je važio u momentu konverzije društvenog preduzeća, ona nisu ni mogla biti procenjena kao deo vrednosti društvenog kapitala.

CERP je dan kasnije doneo još jedno rešenje. I ovoga puta Croatia records se obratila navedenom organu sa zahtevom da utvrdi da li se prava proizvođača fonograma, stečena na osnovu relevantnih propisa od strane društvenog preduzeća HNZS do 31. decembra 1991. godine, smatraju procenjenom ili neprocenjenom imovinom u postupku transformacije i privatizacije društvenih preduzeća. Za razliku od prethodnog zahteva, ovaj je odbačen. U obrazloženju rešenja je navedeno da je Croatia records, na osnovu člana 6. stav 2. Zakona o pretvorbi društvenih poduzeća, pravni sledbenik HNZS u odnosu na sve obaveze koje je HNZS imala do 31. decembra 1991. godine, ali i u odnosu na svu imovinu i prava koje je do navedenog dana imenovano društveno preduzeće imalo. Izuzetak, u odnosu na imovinu i prava, čini imovina u društvenom vlasništvu, na kojoj je HNZS imao pravo korišćenja i koja je zakonom izuzeta od mogućnosti da postane predmet prava svojine, kao i imovina u društvenom vlasništvu, koja nije procenjena u vrednost društvenog kapitala. Pojam neprocenjene imovine je definisan članom 56. Zakona o upravljanju državnom imovinom Republike Hrvatske. Shodno sadržini navedenog člana u neprocenjenu imovinu ulaze neprocenjene akcije, poslovni udeli, građevinska zemljišta, poslovni prostori, stanovi, pokretne stvari i potraživanja. Imajući u vidu navedeno Centar je bio stanovišta da prava društvenih preduzeća, koji su bili subjekt konverzije, izuzev potraživanja, ne predstavljaju imovinu koju je CERP ovlašćen utvrđivati kao neprocenjenu.

Predmet navedenih postupaka, dakle, nije bila ocena da li je Croatia records nosilac prava na fonogramima načinjenim u organizaciji HNZS. S obzirom na sadržinu prethodno navedenih akata, evidentno je da se CERP samo bavio pitanjem da li su prava proizvođača fonograma procenjena u postupku konverzije i privatizacije društvenog preduzeća HNZS. U navedenim rešenjima se ni na jednom mestu ne govori o tome da su ta prava prestala, prešla na Republiku Hrvatsku ili nekog trećeg imaoca. Tim pitanjima se CERP nije bavio.

Prethodno izneto potvrđuje da objavljena informacija nije tačna, te da Croatia records uživa sva prava koja proizvođači fonograma imaju, uključujući i pravo da fonogram čini dostupnim javnosti putem internet stranice „Youtube“ i drugih servisa koji se upotrebljavaju za slušanje muzike.

Konačno, ističemo da nisu istinite informacije koje je iznela Sanja Čajić a koje se odnose na navodnu „pirateriju“ i „kriminal“ počinjen od strane Croatia Records i Jugotona, a sve imajući u vidu da ne postoji bilo koja odluka bilo kog suda u bilo kojoj jurisdikciji kojom se Croatia Records i Jugoton smatraju odgovornim za pirateriju ili za neko od krivičnih dela.

Stoga, smatramo da su navodi iz spornog teksta isključivo upereni na unižavanje poslovnog ugleda Criatia Records, Jugotona i gospodina Želimira Babogredca, a javnost obaveštavamo da ćemo pokrenuti sve vrste postupaka kako bi se ugledne kompanije i muzički radnici zaštitili od ovih i sličnih pokušaja unižavanja poslovnog ugleda.

Na kraju, ono što jeste tačno u samom tekstu i čega je Sanja Čajić svesna i čime se hvali, a to je da je ovakvim veksatorskim tužbama i „strike-ovima“ pred Youtube-om, našim klijentima učinjena enormna materijalna i nematerijalna šteta, za koju će Tužioci biti odgovorni na osnovu odluka sudova i instanci kojima ćemo se obratiti radi zaštite legitimnih prava i reputacije naših klijenata.

- Advertisement -