Bila je to nezaboravna vaterpolo 2024. godina
Od autsajdera do šampiona
U prelepom ambijentu Bitef Art kafea srpski vaterpolisti su obeležili nezaboravnu godinu. Počela je razočaravajućim plasmanima na evropskom prvenstvu u Zagrebu i svetskom šampionatu u Dohi, da bi se na najlepši način završila, osvajanjem zlatne medalje, treće u nizu, na Olimpijskim igrama u Parizu.
Predsednik vaterpolo saveza Viktor Jelenić pozdravio je prisutne goste.
– Bila je to neverovatna godina sa trećim olimpijskim zlatom, uspehom koji će ostati upisan zlatnim slovima u istoriji srpskog sporta. Prvo zlato smo osvojili u Riju, čekali smo 28 godina. Bilo smo veliki favoriti i finale sa Hrvatskom smo lako dobili. Na Igrama u Tokiju već su se pojavile sumnje u snagu reprezentacije velikih imena.Bilo je pitanje šta će biti, ali je, kako je takmičenje odmicalo, sve došlo na svoje mesto. Posle gola Filipovića protiv Španije, u finalu smo Grčku rutinskom igrom pobedili. Smatralo se da ćemo biti topovsko meso, da nećemo proći grupu. Ali u četvrtfinalu sa Grčkom je bio onaj sjajan gol Jakšića, protiv Amerike i Hrvatske u finalu, smo pokazali vrhunsku partiju. Imali smo kvalitet, želju i mislim da smo zlato negde i zaslužili.
Znamo šta se događalo dve godine posle silaska sa scene velikih imena. Jedan od retkih koji je verovao je bio Boža Maljković koji mi je u februaru ili martu rekao da osvajamo zlato. Dodali smo uz božiju pomoć. Sada krećemo ponovo iz početka, Los Andjeles je cilj. I opet na zlato kako sam najavio i na početku priprema za Pariz. To je uvek obaveza prema svim prethodnim generacijama. Hvala predsedniku države, Vladi Srbije sponzorima koji su bili uz nas. Idemo dalje – završio je, uz najbolje želje za Novi godinu i Božićne praznike, Viktor Jelenić.
Na scenu su stupili igrači. Umetničke slike su za odigranih preko 100 utakmica dobili: Strahinja i Viktor Rašović, Nemanja Vico (bio je odsutan), Radomir Drašović, Nemanja Ubović i Nikola Jakšić koji se obratio prisutnima.
– Nadam se da će priznanja biti još. Godina je bila turbulentna, u Zagrebu i Dohi nismo osvojili medalje iako smo verovali u njih. Uoči Pariza nije bilo mnogo onih koji su verovali u nas osim nas samih i naših bližnjih. Hvala im. Nadam se da je ovo novi početak iako neki završavaju reprezentativne karijere siguran sam da je ovo novi početak.
Specijalne plakete su za odigranih preko 200 utakmica dobili Sava Randjelović, Miloš Ćuk (bio je odustan) i Dušan Mandić koji je kazao:
– Lepo je videti sve igrače, znati da smo uspeli da stignemo do priznanja i individualnih i ekipnih u tri olimpijska ciklusa. Čast je biti deo ove reprezentacije i nadam se da ćemo tako nastaviti i da će naslednici imati na koga da se ugledaju.