Muzej grada Beograda otvariće izložbu „Ivo Andrić – čovek iznad vremena“ u subotu, 30. novembra u 17 časova u Kulturno centru Srbije „Ivo Andrić“ u Pekingu.
Izložba će biti otvorena do 20. decembra u jednom od najživljih umetničkih kvartova Pekinga, Distriktu 789.
Ivo Andrić (1892–1975) jedan je od najznačajnijih srpskih, jugoslovenskih i svetskih pisaca 20. veka. Najranije detinjstvo i mladost proveo je u Bosni i Hercegovini, a studije u raznim evropskim gradovima. Nakon Prvog svetskog rata došao je u Beograd i započeo diplomatsku karijeru, tokom koje je putovao i službovao po čitavoj Evropi. Početkom Drugog svetskog rata trajno se nastanio u Beogradu i potpuno posvetio pisanju. Ivo Andrić dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1961. godine. Bio je 55. dobitnik tog priznanja, a prvi i jedini sa prostora bivše Jugoslavije. Pred kraj života, u prisustvu troje bliskih saradnika je izrazio želju da se njegova zaostavština sačuva kao celina i da se „nameni za opšte kulturne i humanitarne potrebe”. Tako je 1976. godine osnovan Spomen-muzej Ive Andrića. Muzej, koji je smešten u stanu u kojem je Andrić živeo. U njemu je sačuvan autentični ambijent u kome je čuveni pisac živeo i radio, ali i formirana muzejska postavka posvećena njegovom stvaralaštvu.
Na izložbi Ivo Andrić – čovek iznad vremena biće predstavljen život i rad Ive Andrića kroz tematske celine: Književnik, Diplomata, Nobelova nagrada, Put u Kinu. Centralni deo izložbe posvećen je Nobelovoj nagradi, biće izložena replika diplome i medalje uz zvučni zapis govora Ive Andrića sa dodele nagrade. Na multimedijalnoj postavci Ivo Andrić – čovek iznad vremena posetioci će moći putem VR naočara da posete Muzej Ive Andrića u Beogradu, Rodnu kuću Ive Andrića u Travniku, kao i Apartman u Soko Banji.
Za ovu priliku, posebno je istražena Andrićeva poseta Kini koja do sada nije detaljno obrađena. Kao član Jugoslovenske delegacije pisac je posetio Kinu 1956. godine. Konkretan cilj putovanja bio je obeležavanje dvadesetogodišnjice od smrti kineskog književnika Lu Sina, osnivača nove književnosti. Sam pisac je rekao: „Nije se mogao naći bolji povod za takvo putovanje!“
Andrić je u Kinu stigao 01. oktobra i odmah je poslao pismo Milici Babić. U pismu je naveo svoje prve utiske: „Sve je novo i veliko, a čovek se ipak oseća kao kod kuće.“ Pismo je potpisano sa Mandarin, kako ga je Milica od milošte zvala nakon što je saznala da će Andrić putovati u Kinu. U Kini je proveo mesec dana prilikom čega je imao priliku da poseti Peking i Šangaj. Najveći utisak na njega je ostavila poseta Muzeju Lu Sina, u kući u kojoj je kineski književnik živeo u Pekingu. Oduševljen pronalaskom knjige srpskog pisca Laze Lazarevića, u biblioteci Lu Sina, Andirć je po dolasku u Beograd napisao kratak tekst „Susret u Kini“, o značaju pisanih reči koje kao mostovi mogu preći najveće geografske i vremenske udaljenosti.
Izložba je realizovana uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i Kulturnog centra Srbije „Ivo Andrić“ u Pekingu.
