EK objavila godišnji izveštaj za Srbiju

Kada je reč o ocenama napretka, ni ove, kao ni prošle godine, Evropska komisija nije zabeležila “nazadovanje” niti u jednoj oblasti. Jedini put kada je Srbija u izveštajima dobila nazadovanje bilo je 2022. godine u poglavlju vezanom za spoljnu politiku, zbog neusklađivanja Srbije sa sankcijama Rusiji. Ove godine tom poglavlju dodeljena je ocena “bez napretka”.

Evropska komisija svake godine, za svako pregovaračko poglavlje, dodeljuje dve opisne ocene. Prva se odnosi na ukupan nivo pripremljenosti države kandidata u toj oblasti, a druga na napredak ostvaren u poslednjih godinu dana.

Kada je reč o prvoj oceni, nivou pripremljenosti, postoji pet kategorija: “rana faza”, “određen nivo pripremljenosti”, “umeren nivo”, “dobar nivo” i “veoma napredna faza”.

Ukoliko se ove ocene pretvore u brojeve od 1 do 5 i izračuna prosečna ocena Srbije za 33 pregovaračka poglavlja, ona ove godine iznosi 3,11. To je poboljšanje za 0,06 u odnosu na prošlogodišnju prosečnu ocenu koja je bila 3,05.

U Poglavlju 16 koje se odnosi na oporezivanje, Evropska komisija ocenjuje da se Srbija nalazi između “umerenog” i “dobrog nivoa” pripremljenosti. Ocena za ovo poglavlje ove godine povećanja je sa 3 na 3,5, zbog sprovođenja programa reforme Poreske uprave.

U istom nivou pripremljenosti Srbija se nalazi i u Poglavlju 18 (Statistika), a ocena je povećana za pola boda zbog sprovođenja popisa poljoprivrede. Sa 3 na 3,5 Srbija je porasla i u Poglavlju 21, zbog rada na izgradnji pruge Niš-Dimitrovfrad i završetka radova na izgradnji gasnog interkonektora sa Bugarskom.