Stanojević prvi, Smiljanić i Kuzman drugi
Ne postoji sportska disciplina u kojoj Srbi ne dođu do izražaja.
Ploging ili ekološki džoging je kombinacija trčanja i skupljanja đubreta u cilju očuvanja prirode. Ideju je pre osam godina realizovao Erik Alstrom i njome prvo „zarazio” svoje zemljake Šveđane, potom ostale Skandinavce, a danas je ploging rasprostranjen u više od sto država.
Iako šampioni dolaze iz zemlje koja ne može baš da kaže da je primer „brige o prirodi”, Miloš Stanojević, Slobodan Smiljanić, Katarina Kuzman i Natalija Čakarević potvrdili su da su Srbi prilagodljivi na svaku vrstu takmičenja koja se osmisli.
Na Prvenstvu sveta održanom nedavno u Bergamu u konkurenciji muškaraca Stanojević je osvojio zlatnu medalju, a Smiljanić drugo mesto. Kod dama Katarina Kuzman je bila druga, a Čačanka Natalija Čekarić je osvojila prvo mesto po količini prikupljenog elektronskog otpada…
– Ploging je kombinacija kretanja u prirodi sa skupljanjem đubreta po šumskim, trejl stazama. Primarno je osmišljeno kao džoging, ali ne mora da bude isključivo trčanje, moguća je i šetnja. Već četiri godine Italijani organizuju svetska prvenstva. Ove godine takmičenje je održano u Bergamu, tačnije u Đandinu, malom mestu nedaleko od Bergama. Naša ekipa je brojala šestoro takmičara, Katarina Kuzman je bila druga među ženama, a moja zemljakinja iz Čačka Natalija Čakarević je dobila specijalnu nagradu za količinu prikupljenog elektronskog otpada. Miloš Stanojević je bio prvi, ja drugi, a i Luka Radivojević je bio među prvih deset – kaže Smiljanić, nekadašnji kondicioni trener košarkaša Vršca.
Posle Vršca imao je želju da se usavršava sa svojim Čačanima u Partizanu, opredelio se međutim da otvori centar za korektivno vežbanje i rehabilitaciju rekreativaca. Uporedo i za bavljenje plogingom, radi održavanja kondicije, ali i kao primer deci.
– Godinama sam po završtku fakulteta trčao raznorazne trke, u nekom momentu sam prešao na trke s preprekama u prirodi, jer mi je ‘dosadio’ beton. Uzbuđenje trka s preprekama je trajalo dok nisam ugledao čoveka kako trči pored i to brže od mene i dok trči nosi kese u rukama. Upoznao sam ga, ispričao mi je priču o plogingu. Pošto sam godinu, dve pre toga postao otac, nekako me je povuklo da svom detetu budem pozitivan primer. Od tada sam svaku narednu trku i boravak u prirodi iskoristio da se rekreiram i uporedo skupljam đubre.
Ističe da se naši ‘eko džogeri’ najčešće se okupljaju na jezeru blizu Šabca koje obilaze i čiste. Smiljanić kaže da je prošle godine čuo da postoji svetsko prvenstvo u plogingu i poslao prijavu za kvalifikacije, preciznije snimak prikupljenog đubreta koje je normirano.
– Takmičenje traje šest sati. To je jedina trka u kojoj se ne meri ko je brži, već broj pređenih kilometara, visinske razlike koje učesnici pređu i sadržaj koji se pronađe. Šta znači sadržaj đubreta? Gleda se po emisiji ugljendioksida. Ako nađemo neki akumulator ili nešto reciklažno bolje, to nosi više bodova. Ove godine je jedan gram akumulatora donosio jedan bod. Akumulator ima deset kilograma, znači donosi deset hiljada bodova, a na trčanju se dobija bod po metru. Znači, treba osmisliti taktiku da se što više pretrči i pronađe što ‘kvalitetnije’ đubre.
Na konstataciju da u Srbiji imali dosta ‘sjajnih staza’ za ploging, Smiljanić se nadovezuje:
– Nisu ni Italijani, kao ni Evropska unija, toliko ispred nas. Još je ovo sever Italije, bogatiji, ali ne i čistiji. Baš su prljavi. Nije Srbija dramatično drugačija od njih, samo što kod nas ne postoje regulative za koje kakve deponije, kako se reciklira i sklanja otpad, pa se stvaraju neke gomile. Što se tiče same prirode, manje više je slično, nema posebne razlike. Pretendujemo da u okviru Ekspa u saradnji sa državom organizujemo svetsko prvenstvo. Italijani su nas već nagovarali da već sledeće godine napravimo takmičenje, ali želimo da se pripremimo kako treba i do tada stvorimo širu plogersku bazu.
Udruženje za ploging postoji, cilj je da se oformi i savez, a u cilju popularizacije prave se razne akcije.
– U osnovnoj školi Ratko Mitrović na Novom Belgradu smo organizovali edukaciju dece, čistili dvorište i oko dvorišta, objašnavali im značaj rekreacije i reciklaže. Animacija nam je najveća misija, da koliko toliko utičemo na ljude, pravimo projekte edukativnog sadržaja – kaže vicešampion sveta u plogingu Miloš Smiljanić.
IZVOR – MERIDIAN SPORT
FOTO – SCREENSHOT/YOUTUBE
