Šta je to što trebamo dati deci i omladini čim ustanu? Odgovor će vas iznenaditi!

Profesor doktor Dragan Ivanov, lekar internista, predsednik Vegetarijanskog udruženja „Eden“ u Novom Sadu, nikad nije jeo meso i ribu, a njegove savete za zdrav život pažljivo prate mnogi.

Evo šta je, ukratko, ispričao o osnovnim načelima koja treba da poštujemo ako želimo da zdravo i dugo živimo.

Uveče treba da legnemo na vreme. Posebno deca i omladina u pubertetu. Važno je da legnu pre 22–23 časa. Kad na vreme legnemo, naspavaćemo se, sintetisaće se melatonin i on će, zajedno sa hormonom rasta, da regeneriše naš mozak i ceo organizam. Ujutru čim ustanemo, treba da uključimo mozak. Kako? Pa tako što ćemo mu dati energiju. Najbolji izvor energije za naš mozak i ceo organizam su med i voće. Naš mozak radi isključivo na glukozu. Zato, deca ne treba da odu u školu, niti mi da počinjemo bilo šta da radimo, a da nismo uneli prirodne, neprerađene ugljene hidrate koji se nalaze u medu, voću, integralnim žitaricama, objasnio je dr Ivanov, prenosi Zelena učionica.

Doručak, dakle, ne preskačemo, a na posao, kaže ovaj profesor, treba ići biciklom ili peške.

Izgubićemo možda malo više vremena, ali mi time radimo dva posla. Idemo na posao, a istovremeno se rekreiramo i budemo na suncu. Ako radimo neki sedeći posao, treba da budemo svesni da se nakon 3–4 sata sedenja, 80% mozga inhibiše – isključi. Treba da prekinemo to sedenje i gledanje u ekran ili papire i da se 5–10 minuta razgibamo. Mozak će se tako ponovo aktivirati i sve te poslove uradićemo efikasnije, ističe ovaj doktor.

Kaže da je veoma važno da svakog dana pronađemo vremena za fizičku aktivnost koja će trajati od 45 do 60 minuta, ali i za boravak na suncu. Idealno je, kaže, vreme kada sunce izlazi i kada zalazi.

Tada je sunce u našem vidokrugu, vitamin D će se sintetisati, ali još važnije, melatonin i serotonin, objašnjava prof. Ivanov.

Kad dođe vreme ručku, najbolje je da biramo mahunarke, a večeru, ističe doktor, da preskočimo.

Dotakao se i teme emocija, za koje tvrdi da mogu biti toksične poput visokog holesterola i duvanskog dima.

Izolacija i usamljenost, nespretnost u komunikaciji s drugim ljudima, toksičnija je po naše zdravlje od duvanskog dima. Mi deci od sedam godina nećemo dati marihuanu, ali im dajemo jedan drugi toksin koji je opasniji od marihuane. A to je preterana upotreba elektronskih sredstava i društvenih mreža. To je po decu toksičnije od pušenja marihuane, tvrdi dr Ivanov.

Kako kaže, jasno je da mi moramo da koristimo tu tehnologiju, ali za to treba da opredelimo jedan deo dana, a da posle i pre toga uređaje ostavimo i posvetimo pažnju onome što je najvažnije. A to su drugi ljudi.

Mi iz odnosa sa drugim ljudima crpimo najviše sreće i životne radosti, zaključio je lekar.

- Advertisement -