Jedan kontinent se podiže, što bi moglo da se oseti širom sveta – tlo je kao „zgnječen sunđer“

Ovaj proces se naziva postglacijalno podizanje, a nova istraživanja sugerišu da će imati ogroman uticaj na budući globalni porast nivoa mora. To bi moglo da smanji doprinos Antarktika u održavanju nivoa mora do 40 procenata, ili bi moglo dodatno da pogorša stvari, u zavisnosti od toga koliko fosilnih goriva, koja zadržavaju toplotu i tope led čovečanstvo nastavlja da ispušta.

S obzirom da skoro 700 miliona ljudi živi u priobalnim područjima i da potencijalna cena porasta nivoa mora dostiže bilione dolara do kraja veka, razumevanje domino efekta otapanja leda na Antarktiku je ključno, kaže glaciolog sa Univerziteta Mekgil Natalija Gomez.

U poslednjih nekoliko godina, antarktički led se izuzetno stanjio.

Gomez i njene kolege ispitali su Zemljin omotač ispod antarktičkog ledenog pokrivača i otkrili da je posebno „mekan“ u nekim ključnim oblastima. Seizmički podaci su otkrili da ovaj visok nivo viskoziteta dovodi do neočekivano brzog uspona zemljišta.

Naša merenja pokazuju da čvrsta zemlja koja čini osnovu antarktičkog ledenog pokrivača iznenađujuće brzo menja oblik. Podizanje kopna zbog smanjenja leda na površini dešava se decenijama, a ne hiljadama godina, kaže geolog Teri Vilson sa Državnog univerziteta u Ohaju.

Tim je zatim koristio 3D modeliranje da simulira porast nivoa mora zbog promene kopnene mase Antarktika u različitim scenarijima. Ako se tempo zagrevanja održava na niskom nivou, to doprinosi porastu nivoa mora do 1,7 metara do 2500. godine, ali će to dostići čak 19,5 metara ako globalno zagrevanje nastavi da ubrzava.

To se dešava kada se ledeni pokrivač povlači brže od podizanja kopna, a više vode završi izbačeno u okean. Ako bi se usporilo topljenje leda, zemlja koja se diže će podići deo leda dalje od toplijih okeanskih voda, omogućavajući mu da se duže očuva.

Ova studija označava napredak u našoj sposobnosti da bolje predvidimo uticaj klimatskih promena na more, koja narasta i da iznesemo informacije o efektivnoj politici zaštite životne sredine, kaže glaciolog sa Univerziteta Masačusets Rob Dekonto.

Pošto Zemlja nije savršeno glatka sfera, različiti delovi naše planete će drugačije iskusiti rast nivoa mora zahvaljujući gravitacionim, rotacionim i geološkim pojavama.

Naši rezultati dodatno podržavaju nedavne nalaze da će ostrva i priobalne lokacije na niskim geografskim širinama koje su već pogođene porastom nivoa mora doživeti veći od prosečnog porasta nivoa mora koji je povezan sa gubitkom leda na Antarktiku, bez obzira na scenario gubitka leda. Ovaj nalaz ističe klimatsku nepravdu prema nacijama čije su emisije niske, dok je njihova izloženost i ranjivost porastu nivoa mora visoka, objašnjavaju Gomez i njen tim.

Još uvek postoji mnogo nesigurnosti u modelu, upozoravaju istraživači, posebno zbog nedostatka seizmičkih podataka sa zapada Antarktika. Inače, ovi proračuni čak ni ne uzimaju u obzir ono što se dešava sa ledom na Grenlandu i planinama širom sveta.

Da bismo dokumentovali koliko se brzo naš svet menja, veoma je važno da nastavimo da unapređujemo našu sposobnost da pravimo izvesnija predviđanja, što je jedini put koji će nam omogućiti da se pobrinemo za svoju budućnosti na smislen način, objašnjava Vilson.

Porast nivoa mora već utiče na niska ostrva poput Kiribatija. Veći deo ostrva Južna Tarava nalazi se na manje od tri metra nadmorske visine, gde su seljani u mestu Temaiku pokušavali da zadrže okean vrećama peska, ali ih je voda odnela ranije ove godine, poplavivši domove i zagadivši solju poljoprivredno zemljište i bunare.

U međuvremenu, močvare su zarobljene između nadolazeće vode i infrastrukture poput puteva. Gubitak ovih ekosistema, koji filtriraju vodu i kontrolišu eroziju, značiće da će veći porast nivoa mora još jače pogoditi ova područja.