Kako su stari Egipćani postavljali teško kamenje najstarije piramide? – naučnici sada imaju novu teoriju

Godinama su egiptolozi žestoko raspravljali o tome kako su masivne piramide drevnog Egipta izgrađene pre više od 4.000 godina. Sada, tim inženjera i geologa ima novu teoriju. Oni navode da su Egipćani koristili hidraulični lift, koji bi uz pomoć uskladištene vode izvukao teško kamenje kroz sredinu najstarije egipatske piramide

Stari Egipćani su izgradili stepenastu piramidu za faraona Džosera u 27. veku pre nove ere, i to je bila najviša građevina u to vreme, visoka oko 62 metra. Ali kako je tačno podignuta, sa brojnim kamenjem teškim 300 kilograma, ostala je vekovna misterija, prema studiji objavljenoj u ponedeljak u časopisu „PLOS One“.

– Mnoge detaljne publikacije govore o procedurama izgradnje piramida i pružaju opipljive elemente, ali se one obično fokusiraju na novije, bolje dokumentovane i manje piramide Srednjeg i Novog kraljevstva (1980. do 1075. pne) – rekao je glavni autor dr Ksavijer Landreau, izvršni direktor „Paleotehika“, privatnog istraživačkog instituta u Parizu, koji proučava drevne tehnologije.

Tehnike koje su uključene mogu uključivati rampe, dizalice, vitla, dizalice, okretne osovine ili kombinaciju ovih metoda. Ali šta je sa piramidama Starog kraljevstva (2675. do 2130. pre nove ere), koje su mnogo veće? Dok ljudska snaga i rampe mogu biti jedina građevinska sila za male strukture, druge tehnike su možda korišćene za velike piramide, dodao je.

Koristeći interdisciplinarni pristup, novo istraživanje je bilo prvo u kojem se izveštava o sistemu, koji je u skladu sa unutrašnjom arhitekturom stepenaste piramide, napisali su autori, prenosi CNN.

Složen sistem za prečišćavanje vode koji se oslanjao na lokalne resurse bi omogućio da lift na vodeni pogon unutar unutrašnjeg vertikalnog okna piramide funkcioniše. Prema studiji, neka vrsta plovka bi podigla teško kamenje do sredine piramide.

Iako ova teorija daje „genijalno rešenje“, neki egiptolozi nisu ubeđeni, jer je teorija koja se široko veruje da su drevni Egipćani koristili rampe i uređaje za transport da bi postavili teške blokove na mesto, rekao je egiptolog dr Dejvid Džefris, penzionisani viši predavač egipatske arheologije na Univerzitetskom koledžu u Londonu, koji nije bio uključen u studiju.

Ali evo šta stručnjaci imaju da kažu o novoj teoriji.

Egipatska pustinja je nekada bila savana

Analizom dostupnih podataka, uključujući paleoklimatologiju (proučavanje drevne klime i arheoloških podataka), istraživački tim je sugerisao da je voda iz drevnih potoka tekla sa zapada visoravni Sakara u sistem dubokovodnih rovova i tunela koji su okruživali Džoserovu stepenastu piramidu.

Voda bi takođe tekla u Gisr el-Mudir – pravougaonu krečnjačku strukturu koja je masivnih 650 puta 350 metara – koja bi delovala kao brana. Ovo je jedna od najpoznatijih kamenih građevina u Egiptu, koja se nalazi u Sakari samo nekoliko metara od Stepenaste piramide. Dugo se verovalo da je to neka tvrđava, arena za proslave ili ograđena prostorija za stoku, a zapravo je služila za kontrolu i skladištenje vode od velikih poplava, kao i za filtriranje taloga i prljavštine, kako ne bi začepila prolaze za vodu.

Ovaj sistem za prečišćavanje vode ne samo da bi omogućio kontrolu vode tokom poplava, već bi takođe „obezbedio adekvatan kvalitet i količinu vode za potrebe potrošnje i navodnjavanja i za transport ili izgradnju“, rekao je koautor studije dr Gijom Piton, istraživač sa francuskog Nacionalnog istraživačkog instituta za poljoprivredu, hranu i životnu sredinu.

Autori su ukazali na prethodne studije koje su otkrile da je pustinja Sahara imala redovnije padavine pre nekoliko hiljada godina. Umesto toga, pejzaž bi ličio na savanu, koja bi mogla da podrži više biljnog sveta. Međutim, postoji debata o tome kada je tačno klima bila „vlažnija“.

Možda je bilo dovoljno vode da podrži sistem kao što je hidraulični lift, rekla je dr Džudit Bunburi, geoarheolog sa Univerziteta Kembridž u Londonu koja nije bila uključena u novu studiju. Ona je ukazala na ranija istraživanja koja su otkrila da su se oluci za kišnicu gradili i koristili u Starom kraljevstvu, kao i na prethodna istraživanja koja su se bavila ishranom ptica u to vreme, a u kojem se navodilo da su postojale brojne vrste koje žive u močvarama, poput žaba.

„Mislim da postoji prilično rasprostranjeno verovanje da je u Starom Kraljevstvu bilo kišovito, svakako u ranom Starom Kraljevstvu kada se gradila Stepenasta piramida“, dodala je ona.

S druge strane, stručnjaci raspravljaju o tome da li je bilo dovoljno stalnih padavina da se popune strukture koje bi podržavale hidraulični lift, kao što je „Suvi jarak“, džinovski kanal koji okružuje Stepenastu piramidu i obližnje strukture, a autori veruju da je sakupljena voda pomogla pokretanju lifta kada se koristio.

„Zeleniji“ period Sahare najverovatnije se završio početkom trećeg milenijuma pre nove ere, prema navodima dr Džefrisa.

Niske padavine ne bi mogle da popune konstrukcije u meri potrebnoj za hidraulično podizanje, a osim toga ne bi mogle da izdrže gubitak vode u krečnjačkoj strukturi, dodao je dr Fabijan Velc, direktor Instituta za arheologiju na Univerzitetu Kardinal Stefan Višinski u Varšavi, Poljska. Velc takođe nije bio uključen u novu studiju.

Došlo je do vlaženja klime (sezonske – zimske kiše) u severnom Egiptu (takođe u Sakari, severozapadno od drevnog Memfisa) tokom 3. dinastije (2670-2613 p.n.e.), ali je njihov intenzitet bio relativno nizak. Ove kiše, čak i ispunjavajući suvu dolinu vodom, ne bi mogle ni u maloj meri da popune suvi jarak… ove vode bi se odmah gravitacijom ispustile duboko u stenski masiv, u šta nema sumnje (osim ako nije bio biblijski potop), rekao je Velc.

Autori studije su se saglasili da je malo verovatno da je sistem bio stalno napunjen vodom, te tvrde da je verovatnije da su bujne poplave tog vremena mogle da obezbede dovoljno vode da podrže hidraulično podizanje tokom izgradnje piramide. Međutim, potrebno je još istraživanja da bi se tačno znalo koliko je padavina i poplava verovatno bilo tokom ovog vremena, naveli su autori u studiji.

Ovo nije prvi put da se Nil istražuje, tačnije da li je igrao i kakvu ulogu u izgradnji piramida. Studija objavljena u maju otkrila je da je osušeni krak ogromne reke verovatno korišćen za transport masivnih blokova krečnjaka do gradilišta više piramida. Postoje i dokazi da su stari Egipćani koristili hidrauliku u manjem obimu, rekao je dr Džefris.

Misterije drevnih egipatskih struktura

Istraživači ranije nisu utvrdili jasnu namenu za vertikalnu osovinu unutar Džoserove stepenaste piramide. Neke kasnije piramide, poput Velike piramide u Gizi, imaju šahtove za koje se veruje da su korišćene za ventilaciju, a moguće je da je unutrašnja okna takođe bila namenjena za osvetljenje ili za ublažavanje pritiska na komoru ispod, rekao je dr Džefris. Ali, kao prva takve vrste, Stepenasta piramida je bila eksperimentalna struktura za koju se veruje da je počela kao mastaba (ravna grobnica) i da je izgrađena, tako da ostaje nejasno za šta su tačno njene unutrašnje karakteristike bile namenjene, dodao je on. 

Okno unutar Stepenaste piramide povezano je sa podzemnim tunelom dugim 200 metara koji se povezuje sa drugom vertikalnom osovinom izvan piramide. Spoljni šaht bi tada mogao hipotetički da se poveže sa delom za transport vode u Suvom opkopu, koji se naziva Duboki rov, ali su potrebna dalja istraživanja, napisali su autori u studiji.

Unutrašnja osovina počinje direktno ispod piramide u blizini centra gde se nalazi granitna kutija sa čepom u dnu. Više se veruje da je ova kutija pogrebna komora kralja Džosera, ali umesto toga, autori sugerišu da je napravljena za otvaranje i zatvaranje hidrauličnog lifta, omogućavajući vodi da ispuni okno kada se koristi.

Što se tiče toga da li su druge piramide izgrađene ovim metodom, Landro je rekao da je potrebno dalje istraživanje.

Možda sadrži ključ za otkrivanje misterije kako su podignuti najveći monoliti, pronađeni u piramidama poput Kufua ili (Khefrena). Ovi monoliti su teški desetine tona, zbog čega je naizgled nemoguće da se vuku samo (ljudskim radom). Nasuprot tome, hidraulični lift srednje veličine može podići 50 do 100 tona. Istraživanje skrivenih okna unutar ovih piramida moglo bi da da brojne odgovore, dodao je on.

Uprkos više od 4.000 godina starim misterijama koje okružuju piramide, postoji dovoljno dokumentacije da su stari Egipćani koristili određene tehnologije kao što su skele i rampe od cigala i blata da pomognu u izgradnji različitih struktura, rekla je dr Bunberi sa Univerziteta u Kembridžu.

Ona navodi i da, prema njenom saznanju, nema dokumentacije ili prikaza uređaja za podizanje na vodeni pogon.

Mislim da su ljudi, čak i od antike, bili inspirisani piramidama kao ogromnim građevinskim projektom, rekla je ona i dodala:

I prilično im je teško da poveruju da su ih tada samo izgradili obični ljudi… Zbunjujuće je da postoji toliko mnogo predloga o tome koje su sve tehnike koristili za izgradnju. To ne znači da (hidraulični uređaj za podizanje) nije korišćena, zaključila je ona.

- Advertisement -