Slike autora narednih mesec dana u Galeriji Artget
Čini se da svaka generacija i svaki istorijski trenutak stvaraju sopstveni narativ o sadašnjosti i budućnosti, a koji obično proizilazi iz razumevanja prošlosti. U poslednjih dvadeset do trideset godina, čovečanstvo je razvilo mračniju percepciju stvarnosti od perioda koji mu je prethodio. Dvadeset prvi vek se odvojio od vrednosti i ideja posleratnog poretka, u kojem su se, uprkos ideološkoj polarizaciji i napetim političkim odnosima, barem u teoriji, zagovarali napredak i prosperitet. Trenutno, međutim, sve globalizovanija društva, posebno ona u tzv. razvijenom svetu, vide sadašnjost i budućnost kao sumorne i opasne. Većina ljudi više ne veruje da budućnost donosi bolji svet i srećniji život, a nade u veći prosperitet, jednakost, solidarnost i sigurnost doživljavaju kao poprilično utopijske i naivne.
Drugu polovinu dvadesetog veka obeležile su velike nade u svetliju budućnost, dok dvadeset prvi vek vrvi od pesimističkih predviđanja i ciničnih percepcija onoga što dolazi. Ali postoji li pravi razlog i valjan argument za takve katastrofalne prognoze?
Davor Konjikušić i Olga Matvejeva bave se ovim složenim i višeslojnim pitanjima svako na osoben način, ali postoji ujedinjujuće osećanje nelagode, koja velikim delom određuje njihova dela. Njihove heterogene i kriptične slike, obeležene mračnom i jezivom atmosferom, nesumnjivo su narativne, ali na izrazito nelinearan način. Oni, naime, komuniciraju kroz metafore kako bi ukazali na skrivena značenja, prihvatajući aktuelnu distopijsku i mračnu percepciju sveta i njegove budućnosti. Pri tome se Matvejeva poziva na mitove i legende prošlosti da bi razumela sadašnjost, dok Konjikušić gleda u istoriju budućnosti koja će/može na kraju prerasti u neočekivanu stvarnost.
U seriji Mantika (2021-2024) – pojam označava veštinu predviđanja budućnosti – Konjikušić spaja slike propalih industrijskih kompleksa, usvojenih ideologija, veštačkih entiteta i mogućih eskapizama. Bavi se individualnim i kolektivnim sećanjima s prelaza iz dvadesetog u dvadeset prvi vek, kada je došlo do potpunog sloma nekadašnjih vrednosti, zamenjenih hipernacionalizmom, ekonomskom nejednakošću i kulturnim provincijalizmom.
Na sličan distopijski način, Matvejeva vizuelnim sredstvima ističe sumorne izglede današnjeg doba. U svojoj seriji Intrusion (2017-2024) kombinuje slike veštačkih formi i formi koje je napravio čovek sa vizuelnim narativima narodnih priča. Sumornost savremenog sveta, ponovo opustošenog ratovima, tiranijama i pretnjom neminovnog ekološkog kolapsa, metaforički se upoređuje sa likom vampira. Danas vampir može biti odraz popularne kulture koja obožava večnu mladost, lepotu, uspeh i moć, ili simbol ratnohuškačkih birokrata i nemilosrdnih biznismena kojima je stalo samo do svojih kratkoročnih interesa.
Galerija Artget, Trg republike 5/1, 30. 5 – 29. 6. 2024., otvaranje: četvrtak, 30. maj, u 19.00 časova.
Popularno sad
Svideće vam se
